Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

y

turu Jevreistva. Iz tih udruženja odvojila se 1874. god. jedna grupa koje su se nasledivale sa generacii ma cemneracilu, i oglasili DO novinama i n plakatima: nemojte kupovati kod Jevreja!

Ne može se tvrditi. da je antisemitizam zarazio SVe sloieve stanovništva. Ima i u tim zemliama kao i u celom svetu ludi ı iavnom životu, koji priznaju Jevrejima zasluge i ravnopravnost 1 društvu. Ima takođe priiatelia Jevreia, pa ima i ponešto i jevrelskih činovnika nižeg i Višeg staleža, Ima izvestan broi jevrejskih bogataša. što ie inače poimlivo, kod stanovništva, kolje sačiniava 70 __S0% celokupne zemaliske trgovine i industrije. Ali stoji i tO, da se Jevreji moraiu u svima granama zarade dvostruko, boriti za svoj opstanak. Ali što ie tek prava nesreća. to ic onai stalsž silnih masa Jevreia, koji nema nikakvu ekonomsku podlogu za sVOj ODpstanak. ni kapitalističku. ni teorijsku pa ni moralnu. Tu valja misliti na onu masu senzala, agenata + posrednika koia se žove trgovcima a u stvari niti kupuiu niti prodaju nešto stvarnog. Oni se obično služe okolnostima, koie retko kad dohose poštemu zaradu. Manevriraiu pretpostavkama: kombinacijama i mnogim rečima, probiiain se kroz život na leđima drugih! |

'Samo po sebi se razume, da se veliki broi sirotinie hrani iz dana u dan od sredstava humanitarnih ustanova. Ove Su SKOTO bezbroine. Svaki.hram, svaka bogomolia, a njih ima u svakom mestu mnogo, imain po nekoliko ustanova sa raznim humanim CIilievima. U samoi bogomolji postoi biblioteka, koja ie WVek DOSCćeha od mladića i od sltariih, koji, usred posla dodu ma sat-dva, mesto u kafane, i tu čitaju i uče. U nekim bogomoliama, naročito u tn svrhu stvorene. dobiiu ı kafu, čai, čašicu rakije i lake zakusks. Redovni posetioci istog hrama gaič međusobno istinsko bratstvo i potpomažu se dirliivim požrtvovanijem. Opštinske ustanove su one od opšteg 1! krupnog značaia kao Što slu škole, bolnice, sirotišta, kupatila i t. d. .

Pri kraju 19. i u početku 20. veka razvilo ie Jevrcistvo. u odbranu svojih političkih, ekonomskih i socijalnih interesa, veoma živu akciu. U prvu rusku Dumu ušli su Jevreji 1907. god. sa preko 30 mandata. Kako ie ta Duma inače imala većinu levičara, bude rasturena. i izborni zakon ponovo tako prikroien, da su mogli Diti izabrani samo carski reakcionari, i Jevreji su iedva dobili dva DOposlanika. I Jevrei Galicie nisu bili bolie sreće u bečkom parlamentu. Svakako su svojim ozbilinim postupanisem i agitacilom dokazali svetu svoju osobitu spremu i svoiu političku zrelost. Jevreiska izborna parola glasila je svugde: borba za iednakost, za ravnopravnost ! za napredak opšte čovečanmske kulture.

Leta 1914. god. Đuknuo ic svetski rat. Tai kobni rat značio ie, naročito u svOiol DrVvoi godini, katastrofu za JevreistVo U SeVĆToistočnim zemliama Evrope. Abstrahuiući veliku tragiku same sudbine, koia ie odiednom stvorila političko neprijatelistvo između tri miliumma Jevreia iz država centralne Evrope i pet milijuna braće

397

- ı a

i BR O

MOO a