Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

iz Rusije, koji su se u protivničkim irontovima i logorima morali studenata Poliske pod imenom »Bilu« i, sledstvemo. svojim načelima, emigrirali su u Palestinu i tamo posvetili se zemlioradnil,

'Trpeliivost i tolerancia prema Jevrejima misu bile dugog veka. Od 1881. cod. na dalie izbio ie aktivni antisemitizam u Rusiji nečuvenom brutalnošću. Pogzromi u Kiievu, u Žitomiru bili su preteče organizovanog gcomjenia od strane »Ohrane« i »Crmih Sotnji«. Hiliade i stotine hiliada ievreiskih porodica. bez ikakvog opravdanog razloga, bile su izagnane iz Rusiie i Poliske, i jevreiska istorija ponavlia tužni prizor putujućih i zlostavlianih beskućnika usred civilizovane Evrope samo zato, što su ostali veri i dosledni ver: otaca. Ne nalazeći nigde gostoprimstvo takozvanog kulturnogz ČOvečanstva u Evropi. masa izgnanika se ukrcava na krovove lada za iseliavanie i iznureni radnici, starci. žene i deca, putujući svom bedom, traže novu domovinu i novo sklonište za Život. Milostivo proviđenie Božie, koje vodi Jisrael svojim tajianstven:mn, pokatkad trnovitim putevima. spremilo im ie i OVOZ Dita spas i nov Život u novoj još ne pokvarenoj zemlii. u Americl,

Do 1900. cod. napustili su više od dva miliiuna Jevreia seVetoistočne zemlie i svi su našli krov i hleb u Americi, U pokretu iseliavanja pomazgcali su znatno barun Moric Hirš, koji ie o svom trošku naseliavac kolonije u Argentinlii sa 20.000, barun Edmund Rotšild iz Pariza. kol ie naseliavao u svojm koloniama u Palestini oko 10.000 duša.

Izvori mržnie nisu prestali da daju nove povode za gonienie ı zlostavlianie Jevrema. Jedni za drugim ređali su se pogromi ı Rusiji, u BesarabiH, u Poliskoi, pa i po bilevarima metropole Francuske, za vreme procesa Draifusa, odiekivala ie dreka zavedeme i razdražene rulie: Mort au iuifs! Okrivlienia sa ritualnogz ubiistva pojavila su se u strahovitoi formi, u Žešavu 1883. cod., u Tisa Esları 1882. god., m Vilni 1901. gs... u Dobocsaru 1902. e. u Jas 1905. g. i na posletku maiopasnije okrivljemie m Kijevu 1911. god.. fako zvani Bailis proces, koi ie sa svolim senzacionalnim raspravama m ruskoj Dumi zainteresovao ceo svet. Usled tih obeđivaTia i ničim ne opravdanih okrivlienia oiačalo se u JevreistVu Osećanie solidarnosti, kojia ie najiasniie došla do izražaia u pokretu Cionizma. Tvorac toga pokreta slavni Dr. Teodor Herzl, nalazeći, da je antisemitizam produkat ekonomskih borbi i zavisti, Hspeha očeličenog jievreiskog duha u tim borbama. orgamizovao ig cionistički pokret ı ciliu, da se stvara jevreiska država u Palestini. Na prvom kongresu u Baselu 1897. god. bilo ie zastupljeno severoistočno Jevreistvo sa preko 30% svih delecata. i svi naslednic! velikog tvorca te organizacije i pretežni deo niegovih DOmazača jesu Jevreji Poliske, Rusiie i Litavske.

Još ledan udar protiv Jevreia u tim zemliama ieste ekonomski boikot. Antisemiti uz pripomoć vladinih krugova postavili su konkurenciiu u svim granama posla i zarade. Oduzeli su im kon-

308

ie tan VO O O a a

L-._ M _gygyreauıi