Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

cesile za proizvodniu i za prodaiu alkoholnih pića i soli, koncesiic, i međusobno boriti. — ispalo ie težište tocza rata, sa svima sVOjim užasima, baš u jevreiskom centru. Galiclja, Poliska, Ukrajina, Volinija, nebrojeno su puta presažene, opustošene i umništeme, Čas od iedne čas od druge voiske, i Jevreji tih zemalia isto toliko puta opliačkani, zlostavliani i isterani. Pod imenom. »evakuacijie« iselieno ie skoro samo ievreisko stanovništvo, starci, žene i deca. koje ič bacano i silom premieštano iz pokrajine u pokrajuu, dok su im Sinovi 1 braća savesno vršili voiničku dužnost i sinuli po frontovima hiliadama. Boreći se zaiedno sa Rusima, Poliacima, Nemcima ı Mađarima i prolevaiući svoju krv zajedno sa njima, nisu Jevreii stekl' jednako pravo s njima. nego su, DO zlobnosi plaćenika i provokatora. svugde okrivlieni za pobede i poraze, za rat 18,7 mir, za uspsh i za neuspeh. Kao da tai nesrećni rat niie još dosta uništio. jevrejskih života i jevreiskih imanja, nastupila su i posle rata zonienia i ubistva na miline. Pogromi u Ukrajini, ı Ruslji i u Poliskoi. bez ma kakvog bar i prividnoz uzroka, reducirali su ievreisko stanovništvo u mnogim krajevima skoro na polovini. Tako isto i poliski rat protivu komunističke Kusije i pokušaji carskih generala Deniijkina, Vrangela ı Petliure, da obore boljševizam, ponavliali su u glavnom grozote i istune protivu Jevreja.

Tek oštriii nadzor zapadnih sila i praktična primena traktata o pravu manina u ugovorima O Tirl. doneli su Jevreistvu malo spokoistva i mogućnosti, da dođu do reži ı do elementarnog prava. Zasluea za to stečeno pravo i za prestanak sa grozmim gzonjenicnn pripada slavnim vođama Jevreistva: Dr. H. Vaicmanu, N. Sokolovu. Usiškinu i dragim zaslužnim Jevrejima u Engleskoi ı u AmeTici, koji su svojim mudrim radom i uplivom izvojevali priznae ievreiskog prava na Palestinu i građanskog prava u svojim zZaVičainim zemliama.

Nastupanjiem trainoz mira u Poliskoi, počeo ie i redovni rad poliskoz Seima (narodne skupštine). U prvom Seimu bilo ie svega pet jevrejskih poslanika sa mandatima od pre rata. Novi Izborni zakon. pored mnogo napora, nile mogao u granicama prava da spreči ulazak igvreiskih poslanika u približnom Dbroiu jevreiskos stanovništva. Tako je ušlo oko 30 poslanika u Sejm 1 oko 20 u Senat. Ovai uspeh u političkoi borbi. mogao se postići samo izbornim sporazumom sa cstalim maninama u državVi.

Jevreiski poslan'ci, pored državotvornih principa svoga kluba, bore se prvenstveno za sledeća pitania: 1. za ukidamie starih ograničenih prava u granicama krajeva· otrgnutih od Rusije, 2. DTOfTivu ograničenia prava slobodnoz sfudirania. t. zv. numerus claususa. i 3. za zakonsko sprečavanie ekonomskog boikota, koga sama vlada u naivećoi met! folerira.

Ma da im niie još uspelo da izvoiuiu povolio rešenie u tim pitaniima. postisli su ipak značaine uspehe u svoioi borbi. Oni su uspeli. da se ubedlivve reči i stvarma razlaganja pojedinih jevrei-

399