Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

• Pr. e • 3} Mladići i devojke (Iz Smule Engelmannovog priloga, koji zbog pomanjkanja prostora ne može da izadje u celosti.)

Stvaraiući naš omladinski pokret, koji ie okarakterisan iakom moralnom i etskom notom, mi smo sebi stvorili o svakome od nas uzor-slike i liude, koji moraiu u većini slučaieva biti bolii ı lepši od svoie okoime. l živeći u tom staniu stvorili smo ŽivVOtmac i seksualne norme, koie su nas što dulie trebale sačuvati od podražaia i seksualnih magomna. Što više, mi smo svesmo ubijali ovai nagom u sebi, samo da bismo pred sobom samima ostali što Čistili i kreposnii. U takvom Životu često bi se zaista bar ma momente zatomili, zahtevi za normalnim sekretko bismo u

osećali raz-

sualnim životom ı našemuiu rado svesno iiolikost spolova. Tako smo odrasli iedni pokrai drugih. a da mismo i pomislili o budućem Životu miuškarca ı devoike.

Sada. kada smo za nekoliko zodima poodmakli (meni se čini, da smio mi između 20 i 24 godine maistarili u pokretu. Oni naši starli, koji su priile vodili tai pokret, toliko su se izgubili, da su nam posvema izašli iz vida), i kad po maravi same stvari počimiemo tražiti svoga Žživofnocza druga, postaie nam važno pitanie seksualnoca Života. ženidbeno pitanie: stvaranie familiie traži kakav takav odgovor i rezultat.

Istina ie, često se u našim društvima na sastancima raspravlialo o ovim pitanima. I maša ie omladina mioco o tome čitala. „Wwneken i Bernfeld, Forell i Goslar, seksualna

etika, opći moral. koedukaciia., sve ic to pozmato no — apsoluino diletantski. Mislili smo time revolucionarmo delovati u malograđanskoi

okolini. a zapravo ie bilo malo vike o nama potlpuno stranomi predmetu. Zamišliali smo lep i prirodan Život i verovali smo. da smo umet-

nici u rešavaniu svoga Životnoga pitania. A zapravo bili smo iadmici, koji smo daleke od potpune iskrcnosti obilazili oko tih pitania, me zmnajući s koie strane da ih uhvatimo i TeŠInlo.

Pa evo onda odgcovora: Zar se može iznenada prekinuti dugsogodišnia ftradicila, pa da se pomirimo 3 mišliu., da su i maše devoike, VrSIcC radenice u pokretu. samo đevVoike. Moćemo li moći da se rešimo Sslečenih mazirania, po kojima u mima gledamo samo nespolne radne (ri garice u Životu, pa da ::dsad vid" u nijma nailičniie životne arugari s? A zar i Vi, devoike, miste o tome isto tako mislile, zar nas niste UuZdlzale visoko nad nivo običnczau ćoOveka i zar mile i u vama bio o nama doiam i ubeđenje, da smon i. vaši drugovi iz pokreta. bolji i odgsovornili od ostalih, koji misu u lidšem omiladinskom pokretu?

Tu dakle leži uzrok činienici, da naše vrle devoike u pokretu me movu sebi da nađu muža. I ioš nešto. U naravi ie svakoga poledinca, da li mu kruzs ostaie hermetski zatvoren prema ostalima, koi me stoie baš u samome centru našeza omladinskogza pokreta. Baš sam s ovoga nesta već iednom naveo, da me Cionizam uvek mozao potpuno ispuniavati, a da nisam morao izgubiti Kontakt s vamiskim svetom. Moia mi prilateliica priča, kako živo želi

poznanstvo i sa neievreiskom oko-

linom, u koioi se niene ievreiske priisteliice ne mogi snaći. A ia OVO iskreno podupirem u Čvrstom UVEromiu. da ic to potrebno i korisno. kako ne bismo zapali u iednostranost i uskogzrudnost. |I upravo sam DONOsan, Što mola naibolia priiatelica, skoro ioš iz detinstva, potiče iz DObožnoga katoličkoga kruga.

}

la Sa aa ay O NU)

ja PE ag 2 U