Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., str. 165

sadašniost. Pemalo se počela da bavi ı živom sadašnjiošću Židova, kakvi su danas, kakvim nas ie stvorila tisučgodišnja prošlost, kako nas ice izmicetillo ovo stotinjak godina iza ulaska u evropsko-američku modernu kulturu, kakvim nas čine sadašnii Životni uvjeti u sredinama tolikih naroda.

Samo židovska znanost, koia bez ikakvih predrasuda, bez vezamosti ma kakvom dogmom i slijepom vierom, ali s liubavliu i s razumiievanjem proučava i prošlost i sadašnjost židovstva, može da današniem Židovu pokaže, kako mu ie dielati za budućnost miecove zajednice. Ne spoznaješ li, u čemu ti je zajednica velika, šte ie dosad dala sviietu, zašto ic to mogla da dade, hoće li i odsad, hoće li za uviiek moći, to da daie, prijeti li joj propast ili ioi se sprema liepši život, ima li kakvih novih zadataka uu čovječanstvu ili za sebe samu, kojm će putem da sligne ma cili želja i potreba — ne.spoznaieš li sve to, kako ćeš moći da radiš za dobro židovstva? Moći ćeš samo da primosiš kamenčiće za zgradu budućnosti, ali ti ne! će biti jasno, koristi li tvoi rad, koliko koristi i kakva će biti to zgrada Ako si zadovolian čednom, suviše čednom ulogom priprosta nadničara. koj nosi zidaru kreč i vodu i pijesak, a da ic toliko tup i elup. te ga ne zanima. kakva ic to gradnja, u koioi sarađuie, onda si svVe, samo nisi obrazovan čoviek!

Obrazovan Židov mora da se pita, kakvo ie to Žžidovstvo, koiemu pripada, kako se ono trazvijalo dosad, kako živi danas, kako će se razvijati sutra. Ovo mora da čini svaki Židov, pa i onai. koi ie židovstvo usisao s maičinim mlijekom, Svaki pa i omai kojemu miie glavnom i prvom životnom zadaćom da pomogne Žžidovstvu. Svaki, pa i onai. koii ne će da sam bude saradnik u stvaranin movs Žžidovske budućnosti Koliko Drilw mora da fo čine oni, kojima židovstvo nije bilo prirodnom svojinom od prvoga dana Žživofa, a koji ipak hoće da budu mnogo više od nesvijesnih članova židovske zajednice, da aktivno svojim dielom pomognu izgradnil uovorza Židovstva.

Treba učiti! Ali ie more paše znanosti tako veliko i nepregledno. a rovovi. u koje nas vode učeniaci, često su fako zatrpami ı tamni, da ic zaista teško običnu čovieku iz nagpoda, koii ne će da bude rabin. vieroučiteli ili naučeniak, s uspiehom zaploviti morem, proverati se kroz TOVOVE Židovske nauke.

Leksikoni, priručnici imadu da pomognu ovakvim liudima. (mi treba da mu u Kratkim, iasnim riiečima prikažu sva područia znania i života. Samo, da potraži riieč ilj stvar, o koioi bi štogod da dozna, i već ie pred nim sažet i iezerovit člančić o onome, što Želi da znade, A tai za člančić u isti mah upućuie na druze, koji su s nime u vezi, Od onih ca opet vodi k ioš daliim, ali povezanim predmetima. Tako mu pokazuie, da nema na sviietu ništa izolirano, osarnlieno, zasebično. Sve ie ŽiVO VGCzano iedno s drueim .Možemo da izlučimn koiu pojavu, činienicu. događai, stvar, da bismo ih opisali. No i tai opis već nam kazuie, da uz ovu stvar treba uzeti u obzir i onu drugzu, ier su povezane. |I tako dalie do na lkrai sveza. što je bilo. što jest i što će biti.

Zato dobar leksikon nikad nije suhoparam, i ako se ma oko čini nezanimliiv, suviše stvaran Zar misu nadasve zanimliive one niti, koie se vuku od iednosa lica u Španiji na stotine strana sviieta. u Holandiiu, Tuarsku, Ameriku. Imdim i n toliko druzih zemalia. Zar te ne zanima, kako ie koi gospodarski zakon u iednom miestu izagnao Židove, pa Su se iselili u druzu zemliu, da fu naiedsmput iznikne bogata duševna kultura, Zar te ne može uzbuditi mogućnost, da ioš većom brzinom nego u filmu skačeš iz jednoga sviieta u drnezi, iz iedne zemlie u drugu, sad da cledaš berlinske Židove, kako hoće da svoie židovstvo što većma razvode, a odmah iza toga da se pred tobom polavi žarka liubav za Židovstvo u hasida.

Ako samo znadeš čitati, morat će dobar leksikon da ti bude miliji od romana. Koliko neobičnih života, koliko velikih liudi upoznajieš tude! Istina je, omi se samo pojave, i Već ih nema. Ali zamisli, kako li čezneš da vidiš toga ili onoga makar samo iedamput na ulici, da mu čuieš iednu

165