Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., str. 175

g#orom Libanonom na sieveru, Sredozemnim morem ma zapadu, Tilekom Jordanom na istoku ı arapskom pustiniom prema jug. U širem smislu pripadali su zemlji i kraičvi na istoku od Jordana, u kojima su obitavali Amoniani, Moabliani i nešto iužnija Edornliani. Ovim se plemenima ioš treba pribroiiti Pilisteice na iugozapadu Kanaana icrai mora, koji su se u ove kraieve doselili po prilici u isto vrijeme kad i Izraelci. Malu ie zemliu nastavalo više od 20 plememnn, pa ovo plemensko šarenilo takoder ie iedan možda upravo naiglayvnili razlog, da se ov(ie nile ustrojila iedinstvena država.

Ova su se plemena razlikovala po rodu i bo imenu. Drugih razlika iedva ie bilo, iezik im biiaše isti, religija i RMIC u glavno! takoder veoma sličan. Jezik Teničkih natpisa — a Feničani si Kahdarci _ sasvim ie nalik ieziku na Meša-kamenu tt. i. na pobiedničkom obelisku moanapskogz kralia Meša, koji se spomitmic u bibliji. Sva su naime ova plemena govorila »hebreiskin« lezikom, ba ih prema tome valia ubrajati medu Semovce. To se doduše kosi s tradicijom tore, prema kojoi ie Kanaan naimladi sin Hamo v, aok su Amoniani i Moabliani, kao potomci Lota. sinovca Abrahamova. i Edomliani kao potomri Ezava Semovci. No iasnmo ie, da ova tradicija tore u svezi sa Dpripoviiešću da 1C Noe prokleo Hama oca Kanaanova — (čemu to istaći?) »da bude ropski rob svojoj braći« opravdava docniil istorijski dogadaji, da su Izraelci podiarmili Kanaance i njihovu si zemliu prisvolili.

Nijiesu se ta plemena razlikovala u religiji i kultu, prenida su imena njihovih božanstva drugojačiia bila. Baal kod Kanaanaca isto ie što Kemoš kod Moabliama ili Moloh kod Amoninmn:.

Samo su Filisteici pripadali drugoi nesemitskoi rasi. Doista oni Izraelce vazda nazivlin »Ivrim« Hebrejima, ier oni sami ne pripadaiu Oovoi plemenskoi grupi. A i Izraelci o nima govore kao O »neobrezanima« porugliivo (varvari!), dok se ova oznaka kod drugih kanaanskih naroda me upotrebliava.

Izraelci su dakle došli u zemlim um Dbolitičkom pogledu raZdroblienu na sitne oblasti, te su ovima Drzo zagospodarili. Samo žitelistvo bilaše po rodu, jeziku, religiii i običajima njima srodio, te se s vremenom niima asimiliralo. Naisporiii ie tai asimilacioni proces bio kod Filisteiaca, zatim kod Amoniana i Moabliana, koji su ioš dc razorenmja hrama zadržali neku političku samostaliost i kod Edomliana. koji su se održali pače do rimskog vremena CSI poznati pod imenom Id umeija ca. Zapravo ie ta asimilaciia obuhvatala. samo zemliu Kanaan u užem smislu. Jasno to proizlazi iz historile Izraelaca za vrijeme Sudija, za koie treba 2—300 gvodina azeti. Osvojivši Izraelci Kanaan dielomično pod Jozuom takoder nijesu stvorili iednu državu. Slika zemlie u Ono doba kako, ic bibliia predočava potpurioma ic nejasna. Prikazuie se stanje potpuno anarhistično. Jozua ie bio vođ i poglavar ciielog naroda. Nakon nicgove smrti raspan Se nafod ma plemena, odvratio se od Boga i Dri·.onito uz kimire, Stoga Za Bog za kdzan predade u ruke nmeprii{atelimma” koii ga ugnietavahu. Od tih nepriiatelia calzbave »Šofetiii«

175