Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
na perverzmim pojavama prolazne težnie postemancipacionog Židovstva za Šio savršeniiom asimilaciiom.
Jednako ie monstruozma i činienica da su pripadnici ovoga društva, židovskog po svom sastavu i karakteru, iako ne po priznaj, upravo grčevito. nastojali da stiču zasluga na nežidovskim područiima, a da ipak nikako misu mogli da nadu priznania medu nežidovima, nego su morali da se honoriraju sami medu sobom; tako da ie ovo židovsko društvo bilo iedino miesto gdje su se magrađivale općeliudske zasluge niegovih članova, ier o nima opće liudstvo prosto niie vodilo računa.
lako počast židovskog društva niie mogla potpuno da zadovolii niegove članove Želine da izadu iz ovoga ukletog kruga, ipak su oni, ne nalazeći drugdie odieka za svoie ambicije i zasluge, tražili od židovskog društva, od vieroispovjednih opština i drugih Židovskih institucila ı korporacila da im nihov nežidovski rad ili makar i samo njihovo bogatstvo ili doktorsku titulu kvitirain maročitim priznaniem: izborom u ove instituciie, počastima u hramu ili drugim posve Židovskim odlikovaniima — za koja, dakako, nisu ponaičešće: imali nikakve kvalitikaciie.
U ovaj isti niz paradoksa židovskoga društva iza emancipaciie ide i poznata činienica da bogati Židovi daiu za nežidovske, često i za izravno ili neizravno protužidovske svrhe svagda mnogo i svakako više nego milhovi nežidovski vršniaci, dok su za Žžidovske svrhe davali i daju mnogo riede i mnogzo matnie, a svakako u srazmieru nikad toliko koliko ninova siromašna braća. Ali do pravog vrhunca uspinie se paradoks istom po tome Što ovi ŽidOvVski bogataši za manie prinose u Žžidovskom Kkrugu traže nesrazmierno većih počasti nego što im se usuđuiu makar i samo nadati u nežidovskom društvu za svoice velike žrtve. Samo se po sebi razumiie da su ovi židovski bogataši u nežidovskom svijetu gutali uvrede i pogrde, a ipak su nastavliali davati priloge. Naprotiv ie svaka riieč kritike iz židovskih redova, bila ona umiesita ili neumijesna, mogla da izazove niihov ogorčeni protest zbog »Žžidovske« nezahvalnosti i ozbilinu prijietniu otkazom dobročinstva.
Ovi su momenti važniii za prosudđivanie židovskoga građanskog društva nego Što se to možda Čini u prvi mah. Oni nam razotkrivaiu društvemo naziranie ove skupine u koioi notabli gospodare po miloi volii, ier snagom svoga bogatstva mozu da prevagnu i nad intelektom obrazovanih i nad broism široke mase srednjega staleža. Svakako ie u ovim polavama društveno težište ŽidOVskoga građanstva; religiozni momenti, znanstvema i umietnička gledania, pa i socilalna ispovijest nisu od tolike važnosti za upoznavanie društveme strukture ovih krugova.
Stoga nas ne može čuditi što ie upravo na ovom područiu nastala borba između cionizma i toga židovskoz društva, a ne na područiu vierskih ili drugih nazirania. Cionizam ie u obliku narodnoga pokreta donio novo društveno gledanie, ier jie bio izraz sloieva koji nisu imali pristupa u ono židovsko društvo što ie bilo čitavo pod iarmom ideologiie svojih naibogatijiih članova, zabrinutih za materiiamu udobnost i za miran duševni užitak svoje poziciie. Narodni momenti, izgradnia Palestine i obnova hebreiske kulture — to su bile svijetle zviiezde na stijegu cionizma. Same Dpo sebi one ne bi pobudile protivmosti židovskih građana, da niie iza niih, barem prividno, priietila opasnost poiačanoga antisemitizma, ioš oštrilega društvemog boikota i, možda, čak moviH zakonskih ograničenia, nove Žute krpe, i da niie cionizam — mne doduše u Herzla, ali u cionističkih vođa iz narodne mase — tražio pored palestinske domaice ioš i društvenu revoluciiu galutskoga židovstva od korilena do vršike.
152