Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

I iedno i drugo moglo ic da zbaci dotadašnie vladaoce u ŽžidovstVu S njihovilt priiestolia.

Po cionizmu ciliem života niie smiela ostati asimilaciia okolini kao izraz iežnie za što nesmetanijim mirom, ego ie geslom postala obnova Židovstva. Miesto čuvania i uživamia galutskih pozicija treba da se, bilo za židovski narod kao skupinu bilo za nevoline mase koje Životare i umiru ne dopirući do malobroinih udobnih poziciia, izgradi u Palestini domaia u kojoi će zdrav radni narod obnoviti hebreisku kulturu i dati nove snage obamrlim galutskim stamicama. Mierila i vrednote ne možemo tražiti u životu okoline, nego u SVOJOJ prošlosti, sadašniici i budućnosti. U židovstvu me smiju da vladaiu mnotabli, mozgućnici i bogataši koji traže od Židova nagradu za svoi rad u nežidovskomi svijetu. Voćstvo ima da preuzmu novi liudi nošeni poviereniem širokili narodnih vrsta, a ne silom svoga bogatstva ili veza s nežidovima; prvenstvo ı Židovskoi zaiednici pripada doonda neuglednim i meopaženim pretstavnicima sitnoga židovskoga čovieka, ier će oni bolie nego krupni građani moći da razumijti niegove tegobe i niegovu dušu.

Cionizam ie, dakle, tražio društvenu revoluciju u Žžidovstvu i uza IO u očima dotadašniih židovskih vlastodržaca — donosio sa sobom mogućnost novih progona i ograničenia. Stoga ic sukob između starih sila u židovskom društvu i ovih mladih buntovnika bio toliko Žestok i po svojim oblicima često upravo surov. Kaponie su čuvale društvene poziciie u židovstvu, koie su za niih bile podiedno i poluga za dostojanstvo u nežidovskom svijetu i nagrada za nepriznate zasluge izvan ŽidovstVa. A cionisti su u prvom jurišu podigli buku koia se čula do neba i koia ie kao valovi zvuka dopirala brže ili sporije do u svaki kutić galutskih velegradova i palanaka.

U ovoi borbi bio ie društveni moment prisno povezam S ideologiskim naziraniima. Nikad neće niko moći da konačno odredi koji ie moment u kojemi slučaiu bio odlučan. Zbog razlike u gledaniu na Žžidovstvo i ma riešenie ŽidOVskoga pitania, ali svakako i zbog društvenih razlika i protivština između starih vlastodržaca s niihovim skutonošama i novih borbenih društvenih sila —- ciOnizam ie pored liute borbe protiv staroga društva u isti mah stvarao i posve novo društvo. Starome je društvu odbio kojiegdie koji vrh ili čak poliuliao temelie: oteo mu dosta pristalica, onemogućio čak i u samome starom društvu kojega ekstremnog odroda sa suviše očitim izdainičkim oznakama. No glavni ie uspieh cionizma bio u tome što ie u dosta znatnoi mieri oslabio utjiecai starih mogućnika na sitniii srednii stalež, te ie iz toga staleža stvorio novu društvenu skupinu u židovstvu. A ova ie društvena skupina — smatraiući sebe ne samo novom strankom uı ŽžidovstVu, nego lUpraVo avangardom čitavosa židovstva — odricala onome starom društvu DraVO da se uopće drži iednim od pretstavnika židovstva, a kamoli iedinim pravim ŽidOVStVOm.

Ova se nova skupina regrutirala iz iedinica od kojih su iedne priie pripadale konzervativnim krugovima ili proletarijatu, druze stu bile izvan svakog židovskog utiecaia, a treće su izdaleka obožavale ono staro društvo, ali nisu mogle da uđu u tai zatvoreni krug. Cionistička ie struja zaniiela te sve elemente. i poniiela ih prema obnovi židovstva.

Činilo se da između ovih dvaiu svietova nema pomirenia. lako su sukobi iza prvih juriša bivali mirniji, postajala ie borba sve žilaviia i napetiia. Ona se prenijela na sva područia židovskoga života: od platonske polemike u novinama i na zborovima o mogućnosti ili neizvedivosti palestinske kolonizaciič, o koristi ili štetnosti cionizma — prešla ie borba u opštine, u organizaciie. čak u kule staroga društva, u dobrotvorne institucije.

Svima ie bilo jasno: ili će moderni cionistički pokret propasti (a da cion-

||