Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

FEUILLETON

PALESTINSKI PREGLED ŽIIDOVSKO-ARAPSKI PROBLEM

Donosimo izvod iz članka koji ič izašao kao predgovor u Dbroširi dra Moše Beilinsona »K židovskoarapskom problemu«.

Židovskome narodu desila se u miegovoj zemlji teška nepravda. I mi sami DOočinjali smo greške; i taktičke i supstanciialne. Mi to priznaiemo. Ali što su one prema razornim silama koie ustadoše Drotivu nas. Kako li ie neznatna naša naiteža taktička greška — naše držanie u pitaniu Zidine naricania — prema onome zlodielu koje nam počiniše? Što li jie naša nedovolina pažnia ı stvari arapskoga pitanja, uporedi li se s krvoločnim i biiesnim neprijatelistvom kojim su izviesni arapski krugovi posmatrali čitavo naše dielo pravVde i rada?

Greške se moraiu da isprave. Nije dosta, ako događaie iz mieseca augusta DTOkliniemo: mi moramo od niih nešto i da naučimo. „Naše pravo ma izgradniu Erec Jisraela, pod uslovom da mne manosimo stvarne nepravde arapskim masama, naše pravo na izgradniu Židovske domaic u Židovskoi zemlii uzvišenije ie od svake sumnje. Neometano ostvarivanie ovoga prava treba da bude nepokolebiva osnovica svakoga cionističkoga rjiešenia Žžidovsko-arapskog proeblema. Od nas treba da ie daleko svaka misao podjarmlienia i nanošenia nepravde. Cionizam bi se sam iznevierio svojim vlastitim načelima. kad ne bi usađivao u srca svojih pristalica spoznaiu da ie svaki čČestit čoviek naš brat. dvostruko brat svaki koji radi i koji trpi, a trostruko brat radni čoviek iz arapskoga pučanstva s Kojim obradđuiemio zaiedničku zemliu. Ali isto tako neka ie daleko od nas svaka pomisao na Kkoncesiie koie obaraiu srž našega DOkreta te pretvaraju miegovu sadržinu 1 iluziju. Cionistički se pokret rodio zbog istoriske nepravde s koie trpi židovska nacila i zbor goleme nevolie židovskih narodnih masa. Ove političko-sociialno-liudske snage jezgra su našega pokreta. Židovski narod teži za samostalnošću, za ljudskim i sociialnim oslobođeniem.

Između arapskih vođa i između interesa radnoca arapskogz naroda zileva nepremostivi jaz. Ko mas potiče na kompromis s ovim vođama, tai nam predlaže neka se bratimimo sa socilalnom reakciiom. Tai previdđa biće arapsko-židovskoga konilikta.

Likvidacija toga konilikta leži u izgradnji židovske domaje i u zadovolieniu svih stvarno iundiranih potreba arapskoga stanovništva. Pored toga ie potrebno da si mandatska vlada bude svijesna sSvoieč VISOke civilizatorske zadaće u Palestini.

Govori se i o silama spolia koje bi nas mogle prinukati na političke koncesiie. Ove su spoliašne sile, mw koliko se iime misli arapska pogromska propaganda, dijelom plodovi pretieranih glasina, diielom prenošenje evropskih poimova u ijedan načelno različan i strani svijet. Mi smo kadri uz iedan uslov nmelutfralizovati ove sile: da cionistički pokret ostane jak i jednovit, svijestan svoie zadaće, spreman ma Čin i ŽIVU.

Nalaziino se u ozbilinoi krizi. Možda se ona može da usporedi s „Uganda-krizom. Ta wnutarnjia kriza naš ie naiveći meprijateli, daleko opasniia nego palestinska. administraciia kojia se može u svako VIIieme druzom da nadomiesti, daleko opasniia ncgo propaganda arapskih pogromista ćiia se moć femelii na neznaniu i na ilačenil narodnih arapskih masa. Kad se bude ia kriza prebrodila i kad cionistički pokret s obnovlienim elanom nastavi svoi rad, ie kad nešto nauči od pogrešaka, počinienih za viileme događaja u a:igustu prošle godine, onda će se jasno vidjeti da ie ona mož, kojia se digla protivu nas, tek posliednie ftrzanie palestinskoza ieudalizma i levantinizma, koji umire.

Ne prjiiete našemu pokretu premoćmi vaniski neprilateli, priieti mu nutaTr– nia slabost. Tu slabost moramo da prevladamo: iasnom i stvarnom spoznaiom stania iu zemljii, „nepokolebivom odanošću narodskim načelima pokreta, neumornomi r:ožrtvovnošću za maše dielo.

PISMO IZ TEL AVIVA

»Tai« (Teatron arec jisracli) miiniiatirni ie teatar u Tel Aviu, izgrađen priie nekoliko godina za malene intimne priredbe i komorne koncerte. Ta sitna zgrada — tek s nekoliko stotina siedala — prekinula je s palestinskom tradicijom. Ovdie smo bili Vični da sve udešavamo u velikim razmijerima, da izgrađujiemo velike dvorame s ičdnostavnim sretstvima kako bismo omogeućili pristup ftisućama posietnika koji naciru na svaku priredbu: bio koncert, kazališni komad, predavanie. zbor ili politička satira. Pa i »Matate«, palestinsko miniistirno Kazalište, igra katkad u Bet amu

160