Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

"Del Avivu pred 3000 osoba. U »Pai«-u se prviput stvorio uži Yug 3 finim ukusom i velikom :ednostavnošć Razvoj ie pokazao niegove velike Tumwciic. Maleni ie teatar u prvom redu ugodan za muzička gostovania te ie mnogo pridonio ligodnim miesečnim večerima Muzičkog društva. U tom se krugu tokom Kratkoga vremena stvorila ijezgra muzičara koji se brinu, za dobar program. Publika, koja stalno posiećuie OVCE večeri, pokazuie razumijevanie i interes. 'Možda izvedbe misu uvijek tako prVorazredne kao programi, ali često se može ma ovim večerima domaćih umietnika uživati u muzici barem jednakoga nivoa koioi uzornoj priredbi u evrepskim gradićima. To ie već maleni napredak, ako se pomisli da sve ove priredbe ovdie priređuju S malim sretstvima jednostavno —T i S Dprivalne strane. Začudno jie kako su nabrzo ovi koncerti zadobili određenu — i dobru formu. Mnogi će u zemlii potvrditi kako ie »Evropeiac« ovdie priie nekoliko godina teško polazio na koncert. Točan početak bio ie nepoznat. Ako se ipak iednoć točno

počelo tad su kasnitelii ioš za čitave prve tačke smetali priredbu škripanieim vrafilu i siedaniem na siedala. Teško ie

bilo uzdržati red: često se iedva sve Drisutne moglo koncentrisati da slušaiu. Ko danas posjiećuie koncert ili teatar u Palesti, smatraće sve OVO izmišliotinom ili pretieranošću. Danas sve prolazi u miru, Dema nereda, ne kasni se. Golem napredak i kratko vrileme.

Maleni teatar na MWotschildovu donio jie prošle zime iznenađenie: prikazivanie Molnarove »igre iu dvorcu«. Glumili su neki članovi » fai«-a. Ova ie grupa glumački dielovala u Palestini već godinama. katkada i proživiiavala krize. Konačno ie zasjiemče Habima i Ohel. A sad dolazi da prikazuie Molnara. Već ie sam izbor komada za Palestina novina. Što se tlımietnositi tiče — ovdie su liudi više skloni ozbilinom, dostoianstvenom. A ako se DIrObudi želia za komediiom, zadovoliava se političkom satirom kako se može da razabere po uspiehu »Matate«-a. Molnar ie novina. I način ie prikazivania bio novina. Posve priprost, jednostavan, ugodam DTIikaz. To je neobično dielovalo na hebreiskom ieziku. Upotreba ie hebreiskoga jezika u Palestini danas posve razumliiva i naravna stvar za nairazličitiia područia Života: za školu i kuću, za trg: i frgovinu, za politiku i znanosti. Ali Molnar ma hebreiskom! To ie ipak neko malo čudo! Takva frivolnost i neskrupuloznost jedne periode u dekadansi niie se još hebreiski mislila, pisala ili govorila. Hebreiski ie iezik za nas klasičan — pa kao da ne pristaie svakoi temi. Još za danas...

ru

bulvaru

Nedavno ie u Tel Avivu bila izložba de. setorice palestinskih slikara. Većinom su to u zemlii poznata imena: (utma!nm, Melinikov, Rubin, Gliksberg i drugi. Cedna izložba od nekoliko desetaka slika — ali ie nekim odličnim radovima zadivila posietlnike. Da se ne analizira svaki pojedini rad, može se konstatovati siguran i stalan uspot tih palestinskih slikara: i po izboru slika i po izvedbi.

Gotovo svi traže izričai u crtanju palestinske krajine i speciličnog značaja mjezinih liudi. Dok je prije bio u središtu interesa haluc-radnik, danas ie orijentalac, naiviše jemenski Židov. Mnogi radovi vanredno uspjelo ocrtavaju tai tip. Nadalie imade odličnih životiniskih slika.

Izložba izriče kako ie krajina djelovala na izbor boja. Evropejac će za mnogu boju za nas u zemlji samu po sebi razumliivu reći da je »egzotična«. Primijerice za DUnoću azurne boje neba ili za blagu siyozelenu boju uljike.

*

Kulturno se dielovanie u zemlji neobično lijepo razvila. Ono napreduiec. Ni nemiri od augusta misu mogli omesti Tai uspon. Mi smo u zemlji kanda i zaboravili na žalosne dane od augusta prošle godine. "Foliko imade u nas vitalnosti, te je rana brže no bi se mislilo zacijelila. |I kao neopxzice zašli smo u normalnu kolotečinu života i rada. Života za naš ideal obnove, rada za spas naroda.

Gerda Arlosoroit-Goldberg

OMLADINSKI PREGLED

PALESTINSKO OBNOVNO DJELO I NAŠA OMLADINA

Cionistički pokret teži za tim da u Palestini stvori zajednicu Židova. Ta će zaiednica živjeti po izviesnim formama i Zakonima. Židovska zemlia biće ŽidovVSKoO vlasništvo. Da li će to biti židovska država, domaia, binacionama država, dominion — u to me. ulazimo. Dakle: osnovna ie težija cionističkoga pokreta nastojianie za stvaranjem Židovske zajednice u Palestini. Većina židovstva Živi u rasulu. To Žžidovstvo Želi da si stvori centar u Palestini; znači da treba iz toga židovstva pojedine skupine da odu u Palestinu. Svi Židovi neće i ne mogu onamo da pođu. Samo maibolii. Mi smo i ovoi zemlji malena zaiednica. Maleni po broiu i slabi zbor razvodnienosti svoza Židovstva. Nismo u središtu židovskoga života. Mi smo ma niegovoi periferili. Ali ipak, želimo li da budemo Živi dio u životu Žžidovskog naroda, moramo. da radimo za ostvarenje niegovih sadanjih DOsiulata. Treba da radimo ono što je spaso-

161