Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

u društvima, a ipak ie mnogima nejasno što zapravo zmači: treba raditi! Obično se kaže: to znači dižati sastanke, voditi akcije, pisati Ro-u itd. No mislim da to nije dosta. Za naš rad treba više: treba rad cijeloga našeg bića. Svaki dam, svaki sat, svaki čas mora nam biti ispunien mišliu na naš narod i na naš pokret. Ne smiiemo da budemo Židovi i cionisti samo na određene dane i određene sate kad imamo satanak. Pa makar onda u te dane i u te sate držali predavania ili praznili kasice ili radili što diuzo, naš će rad biti površan, om će biti tek ispunjavanie vremema. Pravi će Io rad biti tek onda, ako držimo predavanja. jer smo osietili da ie naša osnovna zadaća upilati i u druge Dresadivati duhovne vredmote mnašega maroda, ako praznimo kasice, ler smo si SVakoz časa sviiesni kako moramo pomazati našoj braći u Erecu. Onda svaki sastanak može puno da donese: može omladinu Drivesti radu čitavim niezinim bićem. Svaki omladinac mora svom dušom svoiom da bude povezan sa narodom i s pokretom.

Nestašica je dakle svakidnevne povezanosti s pokretom naiveći uzrok neradu. Vođe i članovi siete se tek dan prije sastanka da treba nešto učiniti, nešto pripraviti što će omladinu zadovoljiti. To tada obično me uspileva. Liudi su nezado= volini, a dolaze dalie na sastanak, jer ie io već postao običai. A da ie vođa i da su ti članovi svakidnevno povezani Ss CiOnizmom onda bi, želeći da se što više povežu S Tlarodom. njiegovom prošlošću, niegovom budućnošću i zbivaniem u sadašnijici, intenzivno čitali preko sedmice naše novime:i knjige iz sada zaprašenih knižnica. Na sastanku bi iada imali mnogo da kažu, ier bi govorili o onome što im Dosve prirodno i u dubini pokreće mihovo vlastito biće. Dabome. da bi čitaniem toi sviiesti podavali stvaran oblik.

Sastanak bi onda bio živ i ispunien, ier bi rezultirao iz svakidanie liubavi i DOVEzanosti pokretu. Ali ako mi samo dva sata ili možda dva dana ı sedmici mislimo na sve to, onda ni uza sve naputke i poticaie Ko-a, ma koliko oni bili dobri, ne možemo da dobiiemo rezultat našega rada: da odgojimo sebe i druge dobrim Zidovima koji će biti spremni da udovolie zahtievima naroda. Za naš rad ireba više: Treba svaki čas našega života da bude povezan sa životom naroda, svaka misao u skladu s nastoianiem da se narod privede boliem životu. svako dielo, dielo za oslobađanie. Nemoite da budete sezonski cionisti, budite radenici običnoza dana!

Leon Geršković

O NAŠEMU ŽIVOTU

„A pokret se smile da sudi i Drosuduie samo po životu pokretača i pokrenutih.«

Cvi BWothmiiller

Često, vrlo često u samoći razmišliam o našemu pokretu. Pa se pitam kako i koliko me ie zahvatio, koliko mi ie zašao u dušu. Koliko mi ie promijenio pravac Živofa. I tako poređujem prošlost sa sadašniošću. | tražim ono što će biti iednom kasnije. A onda tek mogu da pojmim zašto su moji prijatelii nezadovolini s današnjim stanjem u pokreiu, zašto govore O Kkrizii umrtvlienome elanu.

Istina: bilo ie i priie mezadovolistva (edie nema mnezadovolistva, tamo nema Hi pokreta). No omo je bilo drukčiie od današnjega. Ono ije priiašnie dolazilo od previše snage — htielo se više, snažniie. Ovo današnie odaje zamor. Prijatelii osiećaju da ih kuči iromost neka. Htieli bi da bude kao i prije — a osiećaiu teškoću toga obistinjienia. Zar zbilia ne može nikada više da Dude zbivanis u pokretu onako buino kao u prvim danima? Mota li neizbieživo da uvene i zamre sve što je mekoć Živo cvalo i rasio? Zar da zamuknu prve budnice, zar da iu pokretu pored rada ne bude i onoga divnoga Života, zar maša ideia neće nikada više onako moći da nas revolucionira, UZburka, razgori — kaošto ie to bilo onda kad ie naš pokret bio u danima svoga nastajania? To ovisi o Vama. O Vama, mla di moji prijatelil, o onoi generaciji koja će u maibližoj budućnosti da bude nmosilica našega omladinskoga pokreta. Rekoh: cvisi o Vama.

*

Imade u nas rada. O tome neka niko ne sumnja! Mi radimo i kulturno i za opće cionističke akciie danas isto tako — katkad možda i više — kaošto smo radili prije. No sam rad mas ne može da zadovoli. Nama pored rada treba ioš nešto. A to nešto je: život. A što ije taj Život ? Pokušaću da ocrtam vibriranie toga Života koji smo doživieli. A koi danas više ne proživliavamo.

Siećam se kako sam postao cionist. Siećam se šfo mi ie cionizam donio. | svima mojima prijateliima. Pa znadem kako smo Živieli mi u one dane. Nas mladiće i dievoike, ili u velegradu ili u provinciskim gradovima ili u selima, zadesila ie cionizmonr revolucila našega života. Biiasmo polodioci kina i kazališta, rado čitasmo romale Dostoievskoza i Freudove knjige o psihoanalizi, sastaiasmo se u nedielinim posliiepodnevima ma žurovima kod prijatelia ili

163