Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

'priiateliica. Jednom riiečiu: Živieli smo bezbrižno i normalno, mismo se suviše »enervirali«, bili smo kulturna mladež koja čita knjiige i umije u društvu inteligentno da razgovara. Ali nismo imali neko centralno težište n svome čitavom radu. Živieli smo

iz dana u dan. Nismo radili ni za kakav na-

ročiti cili.

A onda ie došao ciomizam.

| time stupismo u novu etapu našega Života. Bezbrižni izgubiše svoiu hladnokrvnu ravnotežu, normalni se revolucioniraše. Jednim časom potreslo je našu dušu nešto elementarna. |I kao kad u prirodi elementarna katastrofa golemom dinamikom krši stijene i stvara nove oblike — tako jc iz potresa u našoi mladenačkoi duši roden icdan novi, Čisti svijet. Mi smo zaboravili svoi Juče, mi smo počeli da živimo novim životom. | knjige i žurovi, i kina, i društva, i velegradski veliki sviiet i provinciska tromost — sve je fo za nas prestalo da važi. Sve je to zadobilo važnost sporednu i slučainu. Izgubismo vezu s tim sviičtom, Ime htiedosmo da znademo za ni. Ta nama ie u dušama našim cvalo nešto novo i Veliko. Mi smo ugledali iedno novo svijetlo, iedno sunce oko kojega će da se kreće čitav naš mladi život kaošto se planeti u svemiru kreću oko svojih sunaca, primaiu od nmiih svijetlo i toplinu — Život. Mi smo odlučili da postanemo drukčiji, mi smo odlučili da oponiramo i da se borimo. da hrabro zaTjievamo našu budnicu i da probudimo Čitavu mladost našu, pa da ie pod bariakom mašeca novoga svijetla povedemo putem punijieza, dubliega i smisaonijega Života. 'to, prijatelii, to ie bio za mas ciomizam. I ko nije osietio da cionizam za ni znači 'rekid sa starim životom a početak noVoga, opozicila protiv društvenih konvencionalnosti a borba za istinsko stvaranie — taj nikada mije doživio cionizam. Ta sveta ideja bila ie milienče naše mladosti. I baš kaošto malo dijete, kad mu poklonite beDu ili koiuagod igračku, imade nešto što ga neizmjerno veseli. tako ie i nas cionizam TaZvescelio onom veličainom dietiniom naivVnošću. Igračka niije za diiete »igračka«:; to samo mi velimo »igračka«; za diiete ie ona naiapsolutniila stvarnmost i naineophodnija potreba. To ie bio za nas naš cionizam.

Mi smo dolazili u naša udruženia. I Omdie radili za cionizam. Citali smo knjige, praznili modre kasice Narodnoga fonda, učili hebreiski, pievali piesme, plesali havu. No io je sada imalo drugi smisao nego SaV maš prijašnii rad. Mi smo znali da smo čest jedne velike obnovne zajednice, da smo dio iedne goleme prošlosti i veza stvaramia iednoza budućega Života. Znali smo da naša braća, naši haluci, rade na tvrdoj 'grudi Erec Jisraela, živo smo čeznmuli da i mni iednoć pođemo u Erec „Jisrael. Ako smo

sad čitali kniige — pa to je bilo nešto sasvim drugo. Mi smo o romanima Dpostojievskoga vodili inteligentne razgovore, a kada smo u zajednici Ćitali Jiskor, onda smo znali da budemo do suza potreseni i da po sedmicu dana bidemo u ognjici zbog Velikoga Života onih velikih heroja, i znali smo: ti se heroji tiču našega vlastižoga Života. Eto, to nam is bio cionizam. Obiava iednoga novoga ŽivoO-

fa, rad za iedno novo stvaranie, čežnia za

obnovom sebe. Mekeh: da smo radili za cionizam. Ali mi nismo ni zapažali da radimo. Mi nismo osiećali teškoću rada. ] naiteži rad tekao ie lako. Jer nam je u duši pievala muzika naše obnovne misli, ier smo bili elementarno oduševlieni.

Siećam se naših zajedničkih sastanaka. Na sletovima i ma sastancima nekoliko udruženia. Iz Koprivnice. iz Beograda, iz Križevaca, iz Sarajeva, iz Zagreba, iz Vukovara, eno mladih liudi. Upoznavaju se, pievaiu jedme piesme, oduševliavaju se za iedan idsal, sataiu se zbog iednogza cilia. Vraćasmo se kući, obogaćeni poznanstvima. Priiateliima. S niima nas je vezala luč. ideie. Mi smo dopisivali, stvarali krugove. Tako ie naša zajednica rasla. I svi su bili oduševlicni, i svi su žarko žŽivieli svoiu mladost. Bili su buntovnici, nezadovolinici. Htiieli su radikalizam i bezuslovnost. Težili su za činom i stvaraniem. No sve u svemu: nad tim je lebdiela aureola onoga što mi zovemo: Živol. Bilo ie vrenie i vibriranie. Bez zamora i polištenosti, bez tuge i beznađa. Kažem: bio ie Život!

*

Eto, priiatelii — a danas foga Života Više nema. Ja to ne velim iz nostalziie za prošlošću — kaošto starci iadikuiu »za onim lijepim vremenima kad smo mi bili mladi« —K niti 17 bilokakve romantične čežnie. Ja to velim iz bojazni i želie, ier posve hladnokrvno mogu konstatovati da ie naš meqostatak onai buini Život što ga znamo iz prvih dana pokreta. Iz bojazni: ier se bojim, da bi moglo propasti — suviše rano Dropasti — što smo mi stvorili iz stvaralačke težnie i pozitivnogza htiienia. Iz želie; jer duboko želim da mi opet oćuftimo zamah toga divnoga Života.

A kako do toga Života?

Negda smo bili oponenti i bezuslovni. Danas smo foleranini i tromi. Nezda smo bili asketi i fanatici. Danas smo osrednii i uslovni. Mladi —- a ipak stari. Jest, treba nama asketizam. Tek nemoite krivo da mes shvatite: ne mislim ia askefizam odricania od materiialnih dobara i uživania. To ie sporedno. Ja mislim asketizam odricania od nestvaralaštva, od mirovania. od filistar– skoga zadovolistva. la mislim asketizam koncentraciie za rad, asketizam bezuslovnoza koračamia putovima ideje. Jer tai

- 164