Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
asketizam, ta svilest, da se mi u nečemu miieniamo ma bolie, da mi sami sebe odgaiamo i usavršayamo, to ie bila oma sYiiest koia mas ie oduševliavala za novi život po ciomizmu. Miuogi su tai asketizam 0OoŽivotvorili. „— lreba raditi daniu i HOCU. "Treba biti strog prema sebi. Treba udesiti svoje zvamic ı Životu samo l skladu 5 etosom fioga asketizma. | ne treba mariti ni za što drugo. Ja znam: to ie teško. i malo ie prvih prvaka, malo ic asketa po duši. Ali sviiet asketizma stvara život i oduševlienie. Ja ponavliam: mc mislim teološki asketizam; mislim: asketizam zbos stvarania. Usporedite, priiatelii: negda i danas. Ima li među nama asketa? Ili: ima li ih dosta? Ja velim: moia ie viera jedino u obnovi oduševlienia. Ne uzmognemo li da to izvršimo — mi ćemo nestati. S nama sve one težnie i piesme, svi sastanci i zavjet. Čitav ijedan životi A hoćemo li mi to da dopustimo?? *
Ja sam već jednoć rekao da se mi nč trebamo da borimo o ideologiiu. Neću tirne da se identifikuiem s onim infantilnim naiVčinama koji trabuniaju: · »Ne treba nama ideologizirania«, a da ni sami me osiećajiu siomaštinu svoie biledne fraze. Ja tek hoću da istaknem da pitanie ideologije nije naše kapitalno pitanie. Mi smo od početka imali našu ideologiju: obnova sebe, Erec Jisrael. A sada: hoćemo !i. malo bliže onoi struji ili drugoj struii — to više miie bitno. Mislim: za naš omladinski pokret u Jugoslaviji. Bitna ie volia, volia mladosti. Druzo će po sebi doći. Možda ćemo mi za koje vrileme da budemo orijentisani nešto malo »hitahdutovski«, možda. Ali i za to tteba mladosti. Ako mi hoćenio da budemo sliednici te dosliedne i zdrave ideologiie a njezinu sam potrebu naglasio na Saboru vođa, ianuara 1930 u Zagrebu — onda moramo da mladi i obnovliena oduševlienia piidemo nijezinu stvaraniu. Eto da ponovim da nije naš problem u tome, da ne bismo smogli oriientacilu — on ie u tome da nemamo mladosti, elementarne. A to freDa da nam se vrati. Samo tako ćemo moći Ćć: postanemo sliedinici naših Poale Erec Jisrael. Imade ioš jedna stvar. Mi ioš uviiek suviše malo naglašuiemo specitični duhovii rad. Ja ioš uviiek vrlo često slušam zglasove u našemu pokretu koji govore da nama ne treba teoriie, da nama treba »djelox, što će nam riječ, mi hoćemo »stvaran rad. Tu tome leži opasnost iosilizirania omladine. Mi ne smijemo govoriti: teorila — diči?, riječ — stvaran rad. Ko postavlia ove Drotivnosti tai ne umije kritički da misli. Jer nema diela bez teorije, ni stvarnog rada bez rileči. Pa niti obratno. Ima samo sinteza obiega. Pa baš je naš narod vazda ostva-
rivao tu sintezu. Uzmite Arona Davida Giordona. Za mniega sigurno miko neće reći da ie bio tecretik. A uzmite niegova diela, pa ih čitajte! I vidjiećete: i on ic znao za riječi! Ne boimo se mi riječi, teoriia, ne bejmo se mi duhovnog rada! Mi ne možemo 'bez toga, mi smo omladina! I ia znam za linde koji su po riiečima postali dielatelii. 'mıcba znati da u dielima naših ideologa imade riječi stvaralačkih. Daite, #čitaite Buberove govore o Židovstvu i Herzlove dnevnike, Klatzkina i Ahada Haama — bDpa ćete uvidieti: da nama treba riječi i teori-. ia, jer mi bez njih nećemo moći dielu. Mi smo omladina, i nama treba duhovni rad. A snaga naše mlade krvi neće dati da ostanemo samo kod riječi. Koraknućemo i dielu. Omladina, ako ie izgubila težniu za duhovnošću, više mije omladina!
Mi ioš nismo narodu wotslužili svoie. Mi još uvijek imamo misiiu rada. Zato, Dazimo, da ioš više smognemo snage za ODStanak. A smoći ćemo ie samo obnovom mašega Života.
Zar samo iednom može da bude buian pokret? Eno cvijeća u poliima. Ono cvate. I uvene u jesem. Ali sprolieća opet cvate snova. To neka saznadu naši naimlađi koji će da obnove naš pokret.
Listam Gideonima i Hanoarima. 1 po. svojim pismima. Gledam slike s naših sastanaka. Tako se budi u meni bezgranična želia da nikada ne propadne taj lijepi Život koji smo mi oživieli, tai lijepi svijet koji smo mi stvorili. Sliednici neka nastave, neka bezuslovno nastave! Ali put u buduć-. nost ide tek uz cilenu oDnove.
Cionizam freba da Vam postane doživliai i revolucila mladoga života Vašega kao negda. Treba da budete asketi i fanatici — kao negda. Treba da budete mladi i s vjerom da ćete obnoviti Čovieka — kao negda.
To. Bez toga ne ide. Ko hoće jaku hebraizaciju i jak rad za Kkl, ko hoće ijalc kulturnoodeoini rad, ko hoće hahšaru, aliiu, promjenu zvania etosa i ideie radi — lai mora naiprvo da traži tu revoluciiu. Bez nie: propadanie. I to: sigurno propadanie. Koie vodi konačnoi propasti.
a
Napisao sam ove re{ke svojima naimladim priiateliima. Želio bih im da u »Hanoaru« po tome dobiiu poticai za razmišlianie — pa da i oni sami u »Hanoari« dadu izraz svojoi volii za bezuslovnom ob-. novom.
<
Mi moramo opet od sebe tražiti naivišešto se mcže. Mi moramo da opet oponiramo mekušavosti. Mi moramo opet da asketizuiemo svoji Život. Da budemo netrpeliivi prema sebi. Odbacićemo sitničave užitke-
165