Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

sad u većoj sad u manjoj meri, jesu odraz ekonomskih suprotnosti kojih ima u svakoj zajednici.

Svaka se zajednica dade svrstati u grupe ljudi kojih su interesi na ekonomskom području ili paralelni ili se ukrštavaju. Ljudi s paralelnim ili bar me suviše protivnim interesima doći će naravnim tokom stvari međusobno u uži kontakt, a sve će se više udaljivati od onih ljudi s kojima ih ne vezuju takvi interesi. Kad se ti interesi tako ukrštavaju, da više nema mogućnosti izmicanja, dolazi do sukoba i do borbe.

U svakoj zajednici ima grupa koje su sticajem prilika došle do ekonomske i političke vlasti i grupa koje su podvlaštene. Posve je naravno da se podvlaštene grupe zbijaju u zasebne redove i da se udruženim silama prouve nadmoćnim elementima. I među jednima i drugima ima dakako još mnogo podgrupa, a ima i prelaza od jedne grupe k drugoj, tako da je čitava slika veoma komplikovana.

Jevreji su, u pravilu, bili podvlašteni. U čitavom srednjemu veku nisu Jevreji, uz male izuzetke, mogli da se dokopaju bilo kakve vlasti. Vlast se tada nalazila u rukama crkvenih i viteških krugova, a socijalna grupacija zazdelila je sledstveno ljudsku zajednicu u verske tabore i u feudalne klase. Jevreji mogli su, kao podvlaštena grupa, da očuvaju svoje pozicije samo po verskoj zajednici, a nije im ni drugo preostalo, jer ih je nejevrejska okolina nemilice suzbijala kad bi pokušali preći granice pojasa koji im je bio postavljen. U kasnijemu razvitku izmiče vlast iz crkvenih krugova i iz ruku plemstva i dopada novoj grupi ljudi: građanskome staležu. To je posledica razvitka prirodnih nauka i s time u vezi tehnike koja je dovela do industrijalizacije privrede i do razvitka kapitalizma. U isti mah nastaje ogromno previranje u pojedinim grupacijama koje su dotle bile uglavnom verski ı feudalno opredeljene. Nastaje potpuno novo orijentisanje masa, jer se interesi pojedinaca i pojedinih grupa počinju menjati. Građanski je stalež, pod uticajem nove teorije o ekonomskoj razmeni dobara, izbacio u svet novu ideju: ideju nacionalnosti. Nova ekonomska teorija nije bila ništa drugo nego teorija o neslobodnoj trgovini, koja je imala cilj da zaštitnim carlnama okruži pojedine državne teritorije. Prva je Francuska, pa Pruska, a zatim Italija pošla tim putem. Silom prilika sledovale su druge države.

Oni koji su imali ekonomsku ı političku vlast u svojim rukama postali su tada apostolima nacionalnih ideja, a neminovna je posledica bila prema vani kolosalni napredak imperijalizma kao težnje za proširenjem UČVIŠĆenoga ekonomskog područja ı prema unutri sve jače ugnjetavanje onih grupa koje su se po jeziku ili po drugim osobinama razlikovale od naroda kojemu su pripadali vlastodršci. I jedan ı drugi pokret išao je za tim da obezbedi ı ojača vlast onima koji su upravo bili u posedu vlasti.

Kakvo je bilo stanje Jevreja u tom previranju? Jevreji su u prvi mah došli do znatno slobodnijega stanja. Čim je nastupila verska tolerancija, po-

22