Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
čeli su se veoma brzo prilagođivati okolini i iskorišćavati mogućnosti koje im je davao prelaz u građanski stalež. Do juče verska manjina, Jevreji su sada počeli da sve više i više, naročito u Nemačkoj i Austro-Ugarskoj prodiru iu tu povlaštenu klasu, dok u zemljama gustih židovskih masa, dakle u naseobenom rajonu Ruske Poljske počinje strahoviti proces pauperizacije. Prodiranje u građanski stalež izaziva protest i opoziciju kod te same klase a i kod onih grupa koje su Još od ranije imale dobar deo vlasti u rukama, to jest kod plemstva i kod crkve. Naskoro se toj protujevrejskoj grupaciji pridružio gotovo sav ostali svet, od radnika i seljaka sve do samoga vladara (Nemačka). Jevreji postaju opet manjina potisnuta u pozadinu ali ne više verska nego sada nacionalna manjina.
Sudbina je svake manjine da se bori za sve veća prava dok ne dostigne prava svoje okoline. I Jevreji su činili mnoge napore da putem internoga, zakonodavstva a katkada i putem inostranstva poluče za sebe izvesna prava koja dotle nisu imali. Ta prava juristički shematizovana jesu sledeća:
1) jednakost pred zakonom u gradjanskim i političkim pravima, naročito u pogledu njihova primanja u državnu službu;
2) slobodna upotreba manjinskoga jezika u privatnim i trgovačkim odnosima, u pitanjima vere, štampe, izdavanja knjiga, na javnim mestima i pred sudovima;
3) ravnopravnost s ostalim državljanima u izdržavanju verskih, društvenih ı školskih ustanova;
4) pravo na nastavu u državnim školama na jeziku manjine;
5) pravo na primanje državne ili samoupravne dotacije za nastavu, veru, i za dobrotvorne ciljeve manjine.
U većini evropskih država zagarantovana su jevrejskim manjinama ista prava kao i svim ostalim državljanima, a Jevreji ne traže nekih specijalnih preimućstava pred drugim kategorijama državljana. To vredi naročito za zemlje Evropskoga Zapada (Engleska, Francuska, Italija itd.) gde unutrašnje zakonodavstvo i ne pravi razlike između Jevreja kao manjine i ostalih državljana. Treba istaknuti da to vredi ı za Jugoslaviju gde se zvanično Jevreji doduše ubrajaju u nacionalne manjine, ali gde pozitivno zakonodavstvo nigde ne zapostavlja Jevreje pred drugim građanima. To, dakako, opet ne znači da nema {aktičnoga zapostavljanja, ali razmatranje o tom ne ulazi ovde u obzir.
Zatim ima država gde se Jevreji smatraju manjinom kojoj Je ugovorom i unutrašnjim zakonodavstvom zagarantovana izvesna ali ipak nepotpuna ravnopravnost s građanima većine. To vredi u prvom redu za Poljsku ı za Rumuniju a indirektno i za Madžarsku, mada ona to stanje oficijelno ne priznaje. Za te države je karakteristično da ograničuju zakonski Jevreje u izvesnom pogledu (numerus clausus), a često su faktična ograničenja mimo i protiv zakona izlev snažnoga antisemitizma koji vlada u tim zemljama.
2)