Hemija : za srednje škole

10

из водоника и кисеоника, ми смо тиме та тела квалитативно аналисали. Кад пак истражујемо колико од ког еле-

мента има у неком једињењу, онда га аналишемо кванти= тативно. Ово квантитативно испитивање може бити или по тежини или по запремини. Ми ћемо проучити овде квантитативан састав неких једињења, како би отуда извели законе, ,по којима се елементи једине међусобно. дапремински састав једињења. Запремински састав једињења очигледан је, зато. почињемо њим. Са тог гледишта проучићемо сбну киселину, воду и амонијак.

Из соли производи се један гас, зван сона киселина, који има кисео укус и загушљив мирис; раствор тог гаса у води долази у трговину под пменом сона киселина. Електролизом сбне киселине нађено је, да се она састоји из водоника п хлора. Хлор је елеменат, п то: зеленкасто-жут гас, загушљивог мириса, не може горети.

Састав воде познат нам је.

Из нишадора се пропзводи један гас, зван амонијак, који има љут мирпс и уједа за очи; трговински амонијак пак јесте водени раствор тог гаса. Електролизом амонијака нађено је, да се састоји из водоника и азота. Азот је такође елеменат и то: гас без боје, без мириса п није запаљив.

(0 запреминском саставу сбне киселине, воде п амонијака нађено је огледима ово:

| запр. водоника и | запр. хлора дају 2 запр. сбне книс. 2 5 » |» кисеоника у 2 » _ воде (паре) 3000 » ~ 25008) о амонијака“

Код ових података прво нам пада у очи то, што су сви цели бројеви; то показује: да између запремине састојака и запремине једињења постоје прости бројни односи.

Из ових података видимо даље п то, да се елементи једине међусобно или у једнаким илп у неједнаким запреминама. Али у тој неједнакости постоји извесна правил-