Hemija : za srednje škole

||

ност. Тако хлор и водоник једине се међусобно у једнаким“ запреминама, а кисеоник и азот не једине се са водоником у једнаким запреминама: али се ! запремина кисеоника. или азота једини управо са 2 или 3 запремине водоника.

Најзад на овим податцима видимо, да су запремине“ једињења једнаке | 2) п ако је збир запремина састојака. у појединим случајима различит (= 2, 3 или 4), а у последња два случаја већ од запремине једињења.

Све ово можемо са ова два закона исказати:

!. Елементи се једине међусобно у целим затреми=нама, и то: једна запремина једнога елемента једини се са 1, 2, 3... запремина другог неког елемента.

2. Запремине једињења сталне су им не зависе од ве=личине запремине састојака.

Запреминске тежине (густине). Водоник је од свију познатих гасова најлакши. Мерењем је нађено: да је од једне запремине водоника ! запремина хлора тежа 35: пута, ! запремина кисеоника тежа је 16 пута и ! запремина азота тежа је !4 пута. Ако дакле тежину једне запремине водоника узмемо за јединицу, онда је запреминска тежина (густина) хлора 355, кисеоника [6 и азота 14.

Тежински састав једињења. Помоћу ових запреминских тежина можемо лако запремински састав сбне киселине, воде и амонијака претворити у тежински састав њихов. У тој цељи треба само на место запремина ставити тежине, као одговарајуће им вредности. Ту замену видимо овде:

1 део водон. и 35:5 дел. хлора дају 365 дел. соне кис. 2 дела» 216 » кисеон. „; 18 » BOJE 9 дела» о а о азота CO [OJ „ амонијака. Ова таблица представља нам тежински састав сбне киселине, воде и амонијака; из ње се види колико од ког“ елемента има по тежини у саставу тих једињења. Из ове таблице видимо да се елементи једине међу собно по својим запреминским тежинама, и то: једна за--