Hipotermija i termogeneza

12 Иван Ђаја и Стефан Ђелинео

рошњом коју на истој температури средине, али без хипотермије, даје тај пацов, а то је 4,3сс, тада се види јасно да хипотермија повећава потрошњу и кад је животиња на термичној неутралности. У самом почетку огледа, повећана потрошња се не може приписати искључиво хипотермији, јер је и температура средине била нижа од термичне неутралности. Али у другом и трећем размаку времена температура средине је одговарала термичној неутралности а потрошња је тада била повећана према нормалној у односу 8,8 и 7,5 према +3. Овај оглед казује још и то да је потрошња већа у колико је хипотермија дубља. Осим тога приметићемо још да је у почетку огледа телесна температура била 95,59, дакле неких дванаест степени нижа од нормалне, па ипак допунска термогенеза није била савладана, јер је производња топлоте била око два и по пута већа него у базалном метаболизму.

Ево још један оглед који се односи на исто питање. Пацов од 220 от. У погодбама у којима се добива базални метаболизам, на 30%, троши 4,4сс кисеоника на минут.

Температура у ректуму је 36,5". Стављен на температуру од — 109, температура му опада овако:

Након минута Температура у ректуму 20 31,59 40 29,09 85 22,0%

Кад је хипотермија достигла 22%, животиња је стављена у апарат чија је температура регулисана на 29,80—99,9%. Потрошња кисеоника тече овако:

Средња потрошња кисео-

Температура у рес- _ Телесна темВреме _ ника на минуту одговара

јунем размаку времена пирационој комори пература 12ћ5пип – | 26,9' 22 12ћ9,5пип 10,9сс 28,09 1215 пп 8,9 99,0" 12120,5пип 8,7 99,7" 29"

При изласку из апарата температура животиње је 29". Приметимо најпре да је потрошња у почетку огледа врло велика иако је хипотермија врло дубока. У току целога огледа потрошња је знатно изнад вредности базалног мета-

типу гиђеши