Hipotermija i termogeneza

Хипотермија и термогенеза. 13.

болизма (4,4). Према томе, и онда када је спољашњи надражај хладноће укинут, сама хипотермија знатно повећава потрошњу, према оној вредности коју ова има на истој спољашњој тем-. ператури али без хипотермије. Али потрошња је још већа ако се хипотермији надода и спољашња хладноћа. Према томе, можемо закључити да хипотермија не укида допунску термогенезу (т. ј. ону која се надодаје термогенези базалног метаболизма) али да ова не може самом хипотермијом без спољашњег хладног надражаја достићи свој врхунац, т. ј. вредност врхунског метаболизма. То вреди, разуме се, само за. хипотермију која није прешла одређену границу. О тој граници у пацова биће даље речи.

|| Хипотермија и спољашња хладноћа.

Да би се видело како хипотермија удружена са спољашњом хладноћом делује на потрошњу, претходни оглед је настављен као што следује. Почем је животиња извађена из. апарата, чија је температура била око 300, а ректална температура 29', стављена је одмах у други распирациони апарат

чија је температура регулисана на 3,50, Добива се ова по-. трошња:

Средња потрошња кисео-

Време _ника на минут у олгова- Температура ДЕТ Ректалпа рајућем размаку времена _ СПУРацноној комори _ температура.

12137 пип — 8,5" 990

12140,5пип 10,4сс 9:25

12ћ45пип 10,2 4,2)

1250тип 10,0 4,20 290

На крају огледа ректална температура је 29". Ако резултате добивене у последњем делу овог огледа упоредимо са резултатима првог дела, видимо да је за исту хипотермију потрошња већа када је спољашња температура нижа. Према томе, из до сада изнетих чињеница закључујемо да сама хипотермија, без спољашње хладноће, повећава потрошњу; да, је та потрошња још већа ако се хипотермији надода надра-

жај спољашње хланоће. Самом хипотермијом не може се дакле. добити врхунски метаболизам.