Ilustrovana ratna kronika
СВЕСКА I.
У НОВОМ САДУ, 18. (31.) ОКТОБРА 1912.
СВЕСКА 1.
јрк
Илустрована Ратна' 'ооника
о®е> 4017
□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□ i □ □ 1 i □ □ i i □ □ 1 □□□□□□□□□□апапп сшапапои
ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2' ПОЈЕДИНЕ СВЕСКЕ СТАЈУ 24 ПОТУРЕ. ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.
□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□ 1 □ □ 1 i □ и 1 1 □ □ i
1389.
УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.
1912.
Петар Перуновић, народни гуслар Поздрав Српскит Краљев.идоа
Краљу Петре и Краљу Никола, Освешници Цара и Косова! Погледајте Србе Соколове, На све стране Сраства аространош Како на вас о/сељно очекују, Када ћете братски устанути, Развит свети барјак Јутвића, А иовадит' сабљу Обилића,
Па кликнути на Србе јунаке: „Срби, браћо, лафи изабрани! „Већ су дошли они жељни дани: „Да тражимо што је сриско било „Да светимо Цара и Косово! „Србина је свакот жеља ово, „Да се узме царсшво Душаново! „Амин, Боже, брзо ако Бо1 да!"
IV
Рат за слободу ц цивилизацију
Пишемо кронику рата за слободу и цивилизацију у европској Турској. Пишемо кронику великих догађаја на Балкану. Пишемо кронику велике трагедије, крви и смрти. Пишемо кронику великога трпљења оних, који умиру, и оних, који живе. Пишемо кронику великих нада оних, који за наде живот полажу. Пишемо кронику великих нада оних, који не умиру, него подносе трпљење велико. Ово је кроника борбе за слободу и за цивилизацију, кроника великих догађаја, крви, смрти, великога трпљења оних који умиру и оних, који живе, кроника нада оних, које смрт грли, и оних, који живе у великоме трпљењу. * Дани су настали крвави. Биће још крвавији. Крв се лије потоцима. Лиће се рекама. Велика је трагедија почела. Крв бујна, млада, свежа, сасвим црвена знамење је велике трагедије. Смрт, страшна смрт, још је грозније знамење велике трагедије. Јунаци трагедије кличу: »Нека мре, ко хоће да живи! Нек живи, ко хоће да мре!« Зашто ? зашто?
Народи у Турској, Срби у Турској живота немају. Живота требају. За животом чезну. За животом пуним, истинским, слободним, културним, цивилизованим. Тога живота у Турској нема. Турска притискује велики део европског земљишта, велики број европских народа, много Србаља, младих и жељних живота, слободе, рада. Нову, оригиналну, младу, живота пуну расу притискује, гуши, уназађује, унакажава.
Више се није сносити могло. Последњи је час куцнуо за заметање кавге, за борбу за другу судију у Турској, за живот нов Борба је почела. Крвава, смртна. За живот се жртвују животи. Смрт постаје. извор живота. Смрт страшна, немилостива, велика. Тако је морало бити . . . * Јунаци лако умиру за слободу и за живот нов. Сви умрети не могу. Народ цео изумрети не сме. Живити се мора. Једни умиру, други живе. Они, који не умиру, гледају, са стране, далеко, далеко од убојнога ланца, како се умире. Живи гледају смрт.^ Да ли им је лакбТ Није им лако. Терет је велики гледати, како се умире. То је трпљење велико, тешко, претешко. Но трпити се мора, јер су настали дани трпљења. Једни умиру, други трпе. Трпило се стотинама година, трпити се мора и данас, кад се вековном трпљењу крвљу и смрћу мора да учини крај.
А. Боцарић; Дух ее коеовеки јавља Србима г. а Ксеову
I