Ilustrovana ratna kronika

ОПоч^егА. Т С К А

Ва.њалукз:

•ож^рсагш.

Зворн«^ 0Кр^па>ћ КП&ав-ЧО о % о р ОВалаао Власс»п^ и,кол СРебрииио ^ћАРАЈЕВО Сч.Ј у ЖИ11е С Г и и,а\ Го Р ГР&Д.И иа.

! ЈЈЧ-У«

Плсвн;

Опевзеик^**' ^^олац )

ТрновО

Лгубш^е ' ' Туебмж^

*■ ОКотел •О Сливна.

^бровииј

)СОФИЈА

о Каза.нлик

ОПвтри"ћ

О МоНАстмр

Пловд иб'

шрвн

°Крато&т^ \< Уе По оКочане ОШтипли 1 ч. \о?гдоамигге

14.^ АоНМВД Г . ■' . 7--.^^.^■устаф^гива- ° ф^^5Ј&ДГе)Л %твм^^5^§|У •дигап^Ј^Лг"«"!« )ц ч „бо» иАРИТТ^, \ СоАОСТб - ■=^В\ Л 22 = ТГС/-~-- -~ ■ ■■.■■::■•■:?== Мглпца. /, ^ОЕЈКЛЈ ___ ^^ггг^^Јј^Уг V

'Чилом^ЈУЈ.

'Сам^уан 1диМеада

©МЈ^уанли

мевнин

О Гммил^НИЈ.

ОКсалт!

»Валоеиик

СКутзф^

ОДО)р»1

м&*3>и

0<^«ИЈ

ј. еагА'-

.Водвка.

►солчк

1^-Тар'АИто,

Лр*и,г. *>Кост7Р

|Валона. у

Нигвор

ЗјаЈистж.

у Касан^ра ^\гЕГЗ-сСлл\,

»КАле'

■чУ ОЛариса.

Дрд-.аа. гр; З-Нелезни Реке. Иасел .-ен:

Лрм»-.[>4

Стр. .4; ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Св. I.

Карта Балканског Полуострва

показали, ко су и какви су Срби у Србији. То су Јапанци на Балкану, о којима ће се читаве књиге писати. Радосна је појава, што се и код нас почело развијати правилно гледиште на њих. Ево, како у „Бранику" пише о њима песник Вељко Петровић: „Ко је још из прека сумњао у величину српске расе, у њену историјску мисију и у озбиљност данашње њезине дивовске борбе,_ тај нека пређе у Београд. Ту ће се испрво запањити од хладнокрвности наше браће, а онда ће стећи непоколебиву веру у Српство и успех. Силан је данас наш Србијанац. Солидан, дискретан, одлучан на све жртве без искре сентименталности и театралности. Нарочито Шумадинци. Тај сваки, као да је васпитан у Нелзоновој англОсаској дисциплини, просто врши своју дужност, и зна да се од њега само то очекује. По причању рањеника, који су стигли амо, стиче се уверење, да је сва снага Србије у њеној ванредно савесној и пожртвованој интелигенцији и у сељаку, који је одржао косовску и немањићску традицију свеже као аманет свог рођеног оца. Међу рањеницима и погинулима претежан је број њихов. Дивни младићи око 20 година, академски образовани, деца најимућнијих и најугледнијих грађана, показаше се као стари отврдли војаци и своје ране мирно, подлежу операцијама без писка и желе без разлике натраг у фронт. [Не у б и !] Многи се наши чуде, што Србијанци не убијају оне Арнауте, што из подрума у освојеним местима мучки Употреба клишеја законом забрањена,

на српске војнике пуцају, кад их заробе. Све те крвопије треба потући, кажу наши но они заборављају, да је Србија ушла у Турску у име културе и ц-ивилизације. С тога се убијства избегавају, где год могу. [Цр кве без звона] У бившој европској Турској смеле су само оне цркве имати звона, које су тражиле и добиле нарочиту дозволу (ферман) из Цариграда. А ова дозвола се нерадо давала црквама у областима српским, где има насељених и давних фанатичних Арнаута. У областима Старе Србије имају звона и дозволу за звоњење само две српске цркве; у Пећи (Патријаршија) и Високи Дечани. И за подизање цркве био је потребан нарочити ферман. Тако се за изгорелу гњиланску цркву морала тражити нова дозвола за оправку, и тек после дугог, неколико годишњег чекања, дозвола је добивена и црква је поправљена. Карактеристично је да су Турци католичким црквама одмах давали дозволе за оправке и за звона, док велике српске цркве у Грачаници, Приштини, Липљару, Гуштерници и другим местима немају звона. Тамо нема ни звоника, ни кубета, а место звона чује се потмули звук клепала, која су лепо оглашавала патње нашег народа. Сад ће цркве добити звонике и звона и без Мујинога фермана. [Рат и привреда] Од ширења Србије имаће велике користи трговина и пољопривреда Аустро-Угарске. О томе је написао у „Трговачким Новинама" (42) чланак др. Каменко Суботић, уредник

тих новина. У чланку каже, како је Тур1 ска земља анархије и како је непродук1 тивна, па завршује: „Инако.је са балканским државицама. У тим државицама живи ; сасвим нова, свежа раса. Та је млада раса пуна живота, окретности и има неодољив нагон за радом и зарадом. Србијанци и Бугари су трговци, они имаду добре робе за продају, и добри су купци, а колико користи од њих има и може имати Ау! стро-Угарска, најбоље би могли причати с они силни вагони и шлепови, који у нормално време довлаче робу из Аустро -Угарске. Нема никакве сумње, да би вагог ни и шлепови још више загушивали балI каћске железничке и паробродске станице, кад би балканске државе постале јаче и шире. Тада би се у њима још јаче захорила песма рада, а суседи би са њима водили још јачу и још бољу трговину, и тек би онда видили, шта управо значи слом непродуктивне Турске. И, што је 5 најглавније, све те трговачке користи суседе не би стале ни потуре ни капи крви." т [Пр омена имена] Зеки-паша лосле пораза код Куманова послао је. у Цариград молбу, у којој моли: да може своје I досадашње име Зеки-паша променути у ( Зека-паша. [Последње вести] Према последI њим вестима српска је војска очистила од Турака целу Стару Србију, и сада гони Турке према Солуну. Српска ће се ( војска састати са грчком и заједничкиће > ући у Солун. ) Српска и црногорска војска ће, по с освојењу Призрена, поћи ка мору, Штампарија д. д. Браника у Новом Саду.