Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 2.

У НОВОМ САДУ, 25. ОКТОБРА (7. НОВ.) 1912.

СВЕСКА 2.

40к /——\ Ј> N / чђ! 17

Илустрована Ратна Кроника

слфЈгас^ Х7

□□□□□□□□□□□□□□□пшсшасша 1 □ □ 1 1 □ □ 1 1 [Ц .□ I ааааппааопсзапааапиаппп!-

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2 —. ПОЈЕДИНЕ СВЕСКЕ СТАЈУ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

□□□аааппаппппаааоааааап 1 □ □ I □ Д 8 □ □ ј Јпаааааиопппааааааааапа

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР : КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912.

После пет стотина година Пет се векова патило. 1У ,г чило се пет стотина гОд/ Море је то од мука било. ј патњама је живила цела нација. Српска нација. Турци су је мучили, јер је српска нација Турцима робовала. На мукама су били и они, који не беху на домашају турске власти. Сви ми знамо, зашто смо се мучили. Још док смо на сиси мајчиној били, певали су нам о Косову и о ропству. После су нам причали о ропству и о мукама. Кад научисмо читати, читасмо песме народне, читасмо их себи и другима, и у нашу душу усе љаваху се осећаји патње и чежња за осветом. Цела наша душа народна испунила се жучи. По нашем је народу било изливено море жучи. Уз то су нас и многи други угњетавали, и ми смо се ва љали под тежином силних и тешких удараца. Ми смо били наковањ, по којем се тешким и претешким чекићима ударало. Наковањ је био силан и тврд, и што су ударци бивали јачи, постојао је све чвршћи. Патње су нас очеличиле. Ми постадосмо нација јака, очврсла, врсна за живот и за борбу. Врсна за косовску освету. И онда је дошло наше време. Време је наше данас. Један је део наше браће ору-

22 У резервној болници лесковачкој умро је Радисав Трубач, војник, родом из Брашева. Он је рањен у чело, а куршум му је прошао кроз мозак и изашао на потиљак. Рањен је био на Вељој Глави, у боју противу Арнаута. Његова родбина је извештена и покрај осталих дошла му је и мајка, једна врло лепа средовечна жена, стасита и поносита. За колима која су

ЕЗ спроводила леш покојников она је врло дирљиво овако нарицала. Дошла ти је мајка сине узданицо! Да ти види ране швоје — без иребола Како с/ те обранили - звер душмани Јеси л' главу заменио ? — мој витеже! Са душманском крвљу гадном — Бог их клев Зато сам тае и родила — Надо моја! Да иокајеш свој род сриски — Осветниче! Да тогинеш као јунак — благо мени За крст часни и слободу — мој Соколе! Нека ти је Богом иросто — млеко моје, Којим сам те одојила — ОбилиАу! Јер си у бој љути пао — рајска душо! Руке ти се осветиле — иосветниче!

Мајка јунак

Српеки преетолонаеледник Алекеандар„