Ilustrovana ratna kronika

Стр. 16.

ИЛУСТРОМНА РАтнА кРОНИкА

Св. 2.

" , "

ШшШтТ

Грчка Флота

[Један јунак]. Капетан Љубомир Ђорђевић, из 18. пука, родом из Књажевца, тешко је рањен у боју на Куманову. Капетан Ђорђевић још рано изјутра, чим је почела борба, искочио је пред своју чету и ту, на страшноме мсту, које је изабрао, остао је као укопан целог дана. Киша куршума лила се око њега, картечи су се распрскавали, али је он остао као кип, пуцајући непрестано и соколећи своју чету. Другови су га вукли, да се склони од очигледне смрти, војници су га опомињали, падали су један за другим, чете су се повлачиле и опет стизале, али он је остао непомичан. И клонуо је тек пред вече, кад је тешко рањен. Капетан Љубомир Ђорђевић предложен је одмах после боја за Звезду с Мачевима, највише војничко одликовање, које се једном српском ратнику може дати. [Најстарији српски добровољац]. „Пијемонт" доноси ову занимљиву вест: Стари српски добровољац Танасије Ђ. Нешић, који је учествовао у свима српским ратовима, храбро се борећи, седи у својој изби и посматра на зиду обешену пушку, посматра своја одличија изабринуто тресе главом. Њега боли оно, што чује да се збива на југу Отаџбине наше, он се тресе од срџбе, што оном јадном народу нема ослободитеља, нема осветника. Сећа се борац окршаја љутих, сећа се дана херојске борбе. У телу му струји она стара крв, крв српског јунака. И најзад стиже вест, да се војска спрема. Сви се спремају да иду, сви се веселе, сваки оштри сабљу, пуни пиштољ, а стари борац треба то мирно да посматра. Не ! Танасије Нешић прилази к зиду, скида пушку, чисти је, дохвати стару торбу, и у њу смести све што борцу треба, па уздигнутеГтлаве, сав срећан и испуњен надом, да ће се вратити стари дани, оде у стан Савеза Српских Добровољаца, чији је он активан члан, па се пријави с молбом, да га приме да учествује и у овом рату, у коме ће показати, да чика Танасије има још оне храбр^ти« — ј"- ј " га многоброшиД'.. лч 1 < <"' гггг & п * -«»-Сдличијима и повељама ■-■ одликовали кнез Михајло и краљ Милан". [Српски кнез редов]. Наше новине донеле су вест, да је кнез Алексије Карађорђевоћ ступио у добровољце. Видели смо га овде у униформи српског редова. [Ратни дописник пише из Врање „Србобрану]. [Српска пошта у Приштиниј Званичне „Српске Новине" донеле су ову званичну објаву: „Данас је отворена и предата јавном саобраћају војна поштанско-телеграфска .Употреба клишеЈа законом забрањена

станица у Приштини, која ће вршити целокупну поштанско-телеграфску службу. Бр. 80, Из канцеларије инспектор војних пошта врховне команде, 12. октобра 1912. год. у Врањи". [Како се мре] Читамо у београдској „Политици": У једном од првих бојева, 5. октобра на Преполцу, пао ]е храбро млади капетан Драгомир Нешић, из Крагујевца. Пао је као јунак, који је увек желио и говорио, да ће му најмилија смрт бити — смрт на бојишту. Његов рођени брат Миливоје Нешић, капетан прве класе, чим је добио ту вест, одмах је упутио мајци овај телеграм: „Драга мамо, прими моје саучешће у својој превеликој тузи. Ништа не брини. Ја баш сад полазим, да осветим нашег Драгомира". Ојађена мати, којој је један син погинуо, а други пошао на поља, по којима веје смрт, клонула је у први мах, али је одмах пренула и почела се молити Богу: Боже опрости ми, ако сам те оводаком тугом увредила и дај, да мој Драгомир буде једина жртва за цео српски народ".

[Хрвагиза Црвени Крст] Хрватска влада није дала дозволу за јавно прикупљање прилога за Црвени Крст балканских земаља, него је дозволила само приватно скупљање и то не централизовано, већ само по појединим местима. У Загребу су одмах почели прикупљати најугледнији грађани и даме, па ће ових дана бити скупљено око 20.000 круна. И у осталим местима у Хрватској врло живо се скупљају прилози. Према досадањем резултату, рачуна се да ће кроз неколико дана бити скупљено првих 100.000 круна. [Радост Срба и Хрвата] Пишу из Книна у Далмацији: Пад Скопља и улаз краља Петра у Душанову престоницу произвео је у Книну неописано одушевл>ење. Сва српска и хрватска друштва и приватни домови истакли су српске и хрватске заставе у славу победе српског оружја и народне мисли. Сељаци из книнске околине веселили су се по својим селима и водили народно коло, када су чули, да је српска војска освојила Косово. Срби Кнински приредили су у цркви Лазарици на далматинском Косову помен изгинулим борцима српским у овоме рату.

ЕЗ Галерф ратниђ слика ВЗ еШноге сржке куће јабиле су нам: да желе иматп тлерију ратних слика за зид и за албум. оШи смо се с тога одлутии, да издајемо гаЈерију ратлних сЈика. (Змгке ће изЈазити на финоме картону. ЖрВа излази бећ за. некоЈико дана. ЗоВе се „РаЊеНи ЦрНОГОрСКЦ ратник" , Шекемо да правимо рекЈаму зату смгку, пјп ггшојжо дирлиВа, да сбаки сржки дом треба да је набаВи. Цена ће иојединим СЈикамо у сТаЈсрији биши сшпјно 40 иотура. Шре;иаоааВцима најВећи рабат/ ' а ' ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА Светозара Ф. Огњановића У НОВОМ САДУ. ~ • Штам'пари]а "д7д. Браника у Новом Саду.