Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 3.

У НОВОМ САДУ, 1. (14. НОВЕМБРА) 1912.

СВЕСКА 3.

^јјг

Илустрована Ратна Кроника

а |ј §)пз

□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□ 1 □ □ I I т □ I I □ □ I □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНЕ СВЕСКЕ СТАЈУ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

□□□□□□□□□□□□□Е"Ј5^ а13Сша § I ш.--. О § и РоЧ РоЧ § | Р? N § ^□□□□□□□□□□□□□азоашзооп

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912.

РАТНА ОБЈАВА ЦРНЕ ГОРЕ ЦРНОГОРЦИ! Тужни вапај који допире из Старе Србије од тамошње наше потлачене браће, не може се даље подносити. Онамо немилосно кољу не само људе, него и жене и нејаку ђецу српску. Гладно, јадно и плијењено српско се робље потуца по горама и око гаришта својијех домова кликујући вас, да га заштитите и избавите. Дужност и љубав рода налажу вам да похитате браћи у помоћ. Знам, да бисте ви то и до сад учинили са урођеном вам одважношћу, да Ме нијесте слушали и ишчекивали исход Мојијех мирољубивих напора за заштиту мученика испреко границе. Моје наде, да ће се наћи начин да се без проливања крви Срби у Турској ослободе мука, не остварише се, те сад, колико год је Мојем срцу тешко нарушити тишину европскога мира, не остаје Ми до латити се сабље — оне сабље, коју су ваши очеви неустрашиво шљедовали на Вучијем Долу, Никшићу, Бару и Улцињу. ЦРНОГОРЦИ! Уз нас је правда, а коцка је бачена, па што Бог да и срећа јуначка! Замном, јунаци, да руку пружимо браћи у невољи, као и витешкој Малесији, која сг ево двије године лавски бори за своја права, слободу и сједињење са Црном Гором. Нијесмо сами! С нама је Бог, с нама су балканске хришћанске краљевине, са којијема смо удружени у заједницу, за којом сам вазда чезнуо и коју су све од навале азијатског освајача жељно очекивали толики пасови балканских народа. Имам тврду надуумишице, ред и послушност синова Мојијех старијех војника, да им ништа неће бити немогуће, но да ће сад височије него икад уздигнути углед драге Домовине и прослављено црногорско оружје новим сјајем обасјати. Смјелост је ухватити се у коштац са једном великом царевином, али то баш приличи Мојем витезу, Мојем Црногорцу, у толико прије, што му је најмилије уложити се за браћу. Пратиће нас симпатије свега образованог свијета, свега нашега српскога рода и осталога Словенства, а витешке руке са мачевима пружају нам Краљеви: Србије, Бугарске и Грчке, чији су народи у овоме светоме подузећу с нама збратимљени. Ми ту царевину не затичемо из обијести, већ из најплеменитијих побуда, да спријечимо коначно уништење своје прекограничне браће. ЦРНОГОРЦИ! Вашијем мушкијем кроком похитајте онамо ђе се страда, ђе се мучи, ђе се плаче. Нека повезана браћа Старосрбијанци час прије угледају ваше славне барјаке, нека рекну: „ево браће, ево осветника испод Ловћена, Кома и Дурмитора, ево синова Црне Горе ђе долијећу у наш загрљај, и сад нијесмо ввше ми ни сиради, ни робови!" Тамо ћемо се срести са нашом драгом браћом из Србије, коју предводи њен витешки краљ, Мој љубљени зет, да се с њима жељно загрлимо, заједно носећи потлаченима слободу. Нека се благословом Божјим и Светога Петра Цетињскога и свијех наших светап остваре снови из ране Моје младости, кад сам пјесмом наговештавао овај знаменити дан загријавао српске груди вјером, да оружани морамо поћ': Онамо онамо, за брда она! Живјели Црногорци! Живио балкански савез! На Цетињу, 26. септембра (8. октобра) 1912. године. НИНОЛА с. р.