Ilustrovana ratna kronika

Стр. 18.

илУстронлНа РАТНА кРОНИкА

Св. 3.

ШМ

т Ћ :0Л V. Ш ' ^9 Ш ■; 1м1 V У« шф * 'лИил ——,аивш«ДИ ИВ I 'шШШЖ!

Војвода Радомир Путник шеф ерпеког генералног штаба Краљ Накола о синово доу полазе у рат

»Прва вест о објави рата«, пише »Цетињски Вјесник«, муњевитом брзином раширила се по Цетињу јуче пре подне. (26. X. по ст.). Сва престоница била је услед тога у великој радости. Пред краљевим двором искупило се много народа који је са нестрпљем ишчекивао да сазна даље вести. Одлучан час Посланици Русије и Аустро-Угарске при нашем двору г. г. Гирс и барон Гизл дошли су јуче у 10 и'по часова пре подне у Краљев двор и заједнички су били примљени код Краља у аудијенцију. Учинили су у име својих влада, које су зато добиле овлашћење и од осталих Великих Сила, потоњи корак у корист одржања мира. Њихова аудијенција није дуго трајала. Краљ их је примио у салону на горњем спрату двора. У одељењима на доњем спрату беху посланици Србије, Бугарске и Грчке са више наших великодостојника. . Чим су посланици Русије и Аустрије свршили своју дужност и изашли, Краљ је сишао на доњи спрат. На Господаревом лицу огледало се живо задовољство и радосно расположење. Краљ одлази Мало после тога краљ је са књазом Мирком сео уаутомобил. Краља су до аутомобила испратиле краљица, кнегињице Вера и Ксенија и кнегиње Милица и Наталија. Пред двором маса народа. Бурне овације Господару. Алајбарјактар г. Марко Поповић износи велики диван свилени барјак. Народ скида капице и одушевљено кличе. Узбуђење опште. У први аутомобил, пред Краљевим, седа алај-барјактар са развијеним барјаком. Народ се тиска око Краљева аутомобила : ПосланициСрбије, Бугарске и Грчке у првом су реду и поздрављају краља. Господар им радосно отпоздравља. Аутомобили се кренуше. Народ кличе а пуцање топа и звоњење звона огласи одлазак краља у Главни Војни Стан у Подгорицу. * * Наследник Данило и књаз Петар, најмлађи краљев син, отпутовали су још дан пре тога у Подгорицу. Њихов испраћај беше необично дирљив. Најпре су узели опроштај од своје узвишене мајке и краљице, која је оба своја сина благословила, пожелевши им од Бога успех и срећни и славни повратак.

Затим су се поздравили с краљем који их је испратио до аутомобила. Пре но што ће се аутомобил кренути, Краљ је Наследника топло загрлио и на чело и груди му ставио својом десницом знамење крста, па по томе Наследника пољубио и звонким гласом пожелео му срећан пут. Мало ко од многобројних присутних могаше се уздржати од израза силнога узбуђења. Народ је бурно клицао Наследнику и Кнезу Петру, који ће, по Краљевој жељи, својом руком први топ испалити на војску непријатеља Отаџбине. Престолонаследник Данило управљајужном црногорском војском. Књаз Петар је командат зетско брдске бригаде а Књаз Мирко је командант краљевог штаба у вожом стану. Први дани црногорско-турског рата Црногорски топови су почели грувати првогадана (16. X. по ст.) на Планиницу. Први је топ испалио најмлађи краљев син књаз Петар. »Цетињски Вјесник« о томе пише: Једна задругом, у краћим и дужим размацима времена, падају гранате из наших топова на Планиницу. Турци одговарају, али врло ретко и непоуздано. Одједном разруши наша граната главни шанац на Планиници. Турски војници га у бегству напустише. Топовска паљба продужена је затим против Рогама. Битка се продужава даље на целом фронту од Планинице готово до језера... Тако је почео турско црногорски рат. У то исто време генерал Вукотић отпочео је топовску паљбу на Мојковац и све главне позиције више њега на Тари биле суу црногорским рукама. У 2 часа по подне црногоске трупе са Марковца прешле су на турску територију и утабориле се на Лепеновцу 3 часа пред Бјелим Пољем. Сутра дан, 27. септембра у 9 часова изјутра, пао је Дечић, И цела Подгорица могла је радосно да види и поздрави црногорску заставу која се залепршала на дечићском утврђењу. Командат Дечића пуковник Салихедин предао се са неколико официра и повише војника, а поред тога ту су отета и четири турска топа. Сутрадан, 28. септембра по подне, пао је Шипченик а 29. септембра црногорске трупе ушле су у Бјело Поље. За то време и јужна војска успешно је напредовала а приморски одред заузео је цео простор од Каменичког Моста до преко Катрколе а тако исто и од Ђезера падо мимо Пет Убала. Малисори се боре одушевљено уз црногорске трупе а мухамеданско