Ilustrovana ratna kronika

Стр. Х4. ИЛУСТРОВА НА РАТНА КРО НИКА . вв. 5,

Радниди на српско-бугарском пријатељском договору у Нишу 1. маја 1904. год. Председник Мин. Савета Мин. иностр. дела Никола Пашић ђенерал Сава Грујић Бугарски диплом. агент на Цетињу Отправ. послова буг. дипл. Д. Ризов агенциЈе X. Хезапџијев

Ратни проглас бугарсиог краља Краљ Фердинанд је издао на бугарски народ овај проглас: Бугари! У течају моје 25 годишње владавине ја сам увек тежио у мирном просветном раду за напретком, срећом и славом Бугарске и у том правцу хтео сам да гледам, како бугарски народ стално корача напред. Али Промисао друкче одреди. Дошао је час, кад је бугарски сој позван, да се одрече благодати мира и да се лати оружја, да оствари велики задатак. С оне стране Рила и Родопе наша једнокрвна и једноверна браћа све до дана данашњега, 35 година од нашег ослобођења, нису била тако срећна, да дођу до човечанскога и сноснога живота. Сва настојања, која су, како би се постигао тај смер, чињена од стране великих сила, и од стране бугарске владе, нису створила прилике, које би тим хришћанима дозвољавале, да уживају човечанска права и слобоштине. Сузе балканских Словена и јаук милијона хришћана морадоше потрести наша срца, срца нас, њихових саплеменика и једноверника, који своју слободу и наш мирни живот имамо да захвалимо једној великој хришћанској ослободитељци. И бугарски народ сетио се је пророчанских речи Цара-Ослободиоца: да се свето

дело мора довршити. Наше мирољубље је исцрпено. Да се помогне хришћанском становништву у Турској, није нам остало никакво друго средство, него да се латимо оружја. Видимо, да му само тим средством можемо осигурати заштиту живота и имања. Безвлашће у турским покрајинама угрозило је и самом нашем народном животу. После покоља у Штипу и Кочанима турска владу, уместо да је, као што смо тражили, дала оштећенима правду и задовољштину, наредила је мобилизацију своје убојне силе. Наше стрпљење је на тај начин стављено на жестоку пробу. Човечански и хришћански осећаји и света дужност, да се браћи, кад јој грози уништење, похита у помоћ, а и част и достојанство Бугарске, наложише ми неминовну дужност, да позовем под заставе за одбрану отаџбине спремљене синове. Наше дело је праведно, велико, свето! У топлој вери и заштиту и помоћ Свемогућега обзнањујем бугарском народу, да је објављен рат за човечанска права хришћана у Турској. Заповедам храброј бугарској војсци, да отпочне марш на турско земљиште. Уз нас и с нама боре се за исту цел против заједничког непријатеља војске с Бугарском савезних балканских држава: Србије, Грчке и Црне Горе. И у тој борби крста против полумесеца, у борби слободе против тираније имаћемо симпатије свих оних, који љубе правду и напредак. Ослањајући се на те симпатије, нека се храбри бугарски војник сети јуначких дела својих отаца и предака и храбрости својих учитеља: Руса ослободилаца те нека хита од победе к победи. Напред! С нама Бог! Тај проглас потписао је краљ Фердинанд и сви министри. Проглас краља Фердинанда војсци Краљ је упутио војсци проглас, у коме каже: „Нечувене патње наших сународника у Турској, које су одавно мучиле наша срца, изазвале су праведни гнев нашег народа. Како су сва средства, која су ишла на то, да се побољша живот тих мученика, наше браће по крви и вери, била исцрпена, Ми као верни тумач народних тежња нисмо могли остати хладни према њихову јауку и потпомогнути нашим жарко љубљеним народом, заповедили смо Нашој храброј војсци, да пређе границу и да отпочне борбу против вековног душманина. Наше дело је свето и човечно. У овом, за судбу наше миле отаџбине значајном часу сигурни смо, да ће сви чланови војске бити прожети важношћу свог задатка а да ће оправдати наде, које народ полаже у њих.