Ilustrovana ratna kronika

Св. 11.

посведочили су такову љубав према отаџбини, таково јунаштво и пожртвовање, да им завиде сви народи западне Европе". [А р н а у т с к о зверство] Београдска „Правда" доноси ову белешку о страшном зверству дивљих Арнаута: 0 зверствима Арнаута тек се сад сазнаје. Кад су наше трупе улазиле у Битољ, пред самим Битољем нашле су нашег једног каплара и редова везане за два дрвета. Обојици су Арнаути одсекли уши, нос и језике, тако да се од њих чуло само мрмљање и јаук. У првој српској кући у Битољу, нађене су две жене Српкиње, којима су одсечене: уши, носеви и дојке, а кроз језик провуче.на жица и везана са носем. Новорођенче једно пресечено је преко половине и бачено крај једне онакажене матере.' [Напред, да не закаснимо у б ој!] Код Прилипа се бије љути бој. Српске трупе јуришају на бајонет, жртве су страшне. Издаје се заповест, да се резервне чете развијају у бојни ланац. Док оком тренеш, чете су спремне, и кад се зачује команда: „Напред! Трчећим кораком!" чете се залете као соколи, да помогну браћи, која се бију. Лете, а при том један другог подстиче: — „Брже, брже, брате, да се не осрамотимо. Напред, што брже напред, иначе ће се бој свршити без нас! Као стрела прилећу у бојни ланац и отварају ватру на душмане. [Како је у Једрену(Орину)] Оофијски „Цневник" је од свог нарочитог извештача Константинова добио ову слику садашњега стања у оп седнутом Једрену и око њега: »После потписанога пр.имирја одредили су бугарски и турски изасла ници.демаркацијону линију око Једрена. У записнику је углављено, да Једрене остане у апсолутно опсадном стању, истом, у којем је био , и за време рата с једином разликом, што нема пуцњаве и навала. Свака саобраћајна веза Једрена са спољним светом је онемогућена, једино са Цариградом може Једрене да опћи помоћу безжичног брзојава. По описима многобројних бегунаца, који сада нису тако многобројни, као за време рата, стање је у Једрену очајно. Житељство нема шта да једе, Хлеб се продаје по два лева килограм и Једренци су се већ одавно одрекли да једу месо. Соли, шећера, каве и за лек је премало. Заразне болести прождиру грозне жртве. Дневно гине по десетак војника од врућице и колере, а у житељству је тај број и већи. Ретка је кућа у Једрену, која се у жалост није завила. Вода се пије само из Марице и Тунџе. Но

Каплар Марко изађе пред командира. — Господине командире, ево ухватисмо једног живог, вели да је Хришћанин. — Дај га овамо, одговора еуво командир. Дотераше заробљеника. Он клече пред командира и мол^ћи за свој жавот, промуца: Аз сам Христвјан . . . и еам се предао .. . — Устани, не бој се, и ми смо Срби. Само ми реци право, шта вам би те одједном почесте да бежите ? — Знајеш господар, када повикасте ура, ура, Турци се ноплашкше, јер знавају да еас ножи јурете. Сви ударише у смеј. Повикасмо на зеца, а курјак утече. Ето тако узесмо позицију Аре. БЗ Трубач 23 Песма Пола Деруледа Ваздух је чист, п^т ^е широк, трубач свира јуриш, војници полазе певајући, а горе на брежуљку, у шуми која доминира, непријатељи их очекују- Трубач те један стари храбри војник, и кад је битка опасна, он је врло добар друг; он је видео многу битку и има на себи доста рана, од ногу до главе. Он води сада. Никада његова поносита труба није одјекивала тако победоносно, и њен ватрени звук улива наду у душу, храброст у срце. Војници се пењу трче и стижу, и пушкарање је врло живо, и непријатељи су спремни. Најзад, зачу се узвик: „Напред! На бајонет! И војници уђоше у шуму.

При првом сукобу, трубач који свира јуриш, пада тешко погођен; али, крајњом снагом, управљајући још битком. трубач непрестано свира. Међутим крв тече, али његова рука, која ]е отире, задржава за један тренутак смрт, и лудачки, подржавајући гомилу, стари трубач још непрестаио свира. Он ту лежи на трави, презирући, рањени горди јунак, сваку наду и сваку помоћ; и држећи на својим крвавии устима своју ватрену трубу,он свира непрестано. Затим, видевши кроз густу шуму да је јуриш учињен и да су његови војници продрли. трубач престаје да свира; он је сврпшо своју последњу дужност и полагано умире. ^ааппппааапппаапопаапппппапоаопапапапппппппппппппЈр 3 А П И С И 11аапппаппппипппппаоаапппапппааапааппппапппппаппаа11: [Аустријски вој нички л ист о Балкану] Данцеров „Агтее-2е11ип^" је изван сваке сумње скроз немачки лист и нема симпатије за Србе. У последњем броју му је. чланак познатог ратног дописника барона Рајценштајна: „Пех- ОрегеИепВа1кап ипс! (1ег л\пгкПсће Ва1кап („Оперетски Балкан и прави Балкан"). Ту барон каже, шта се је све писало о Балканцима. „Немцима је било доста, да знаду, да су Турци пуни Крупових топова и фон-дер-Голцевих инштруктора, па да с Балканцима збиЈају шалу. Оперете „Драги Августин" и „Весела удовица" биле су пуне унифорама србијанских и црногорских, сматрани су ти Балканци као „лопови" и „ушљивци". „Али" — пише „Агтее-2еЈћгп§" „ови тобожњи лопови и неваљалци

Продавци етна у Сконљу