Ilustrovana ratna kronika

Св. II.

Употреба клишеја законом забраи>еи*

Штампа д. д. Браника Н, Сад.

Поглед на Драч

унаточ тому Шукри паша, заповедник Једрена, предузео је да брани град до крајности, те се жив не нредаје. Док тако у опседнутом Једрену бесне колера и тифус, у бугарској војсци око града владзју повољне здравствене прилике, јер је бугарској момчади издана заповест, на чије се извршење најсгрожије пази, да момчад пије само прекухану воду, чиме се спречава и колера и тифус и дизен" терија. По закљученом примирју престали су да брује око Једрена и над њиме бугарски аероплани. Изрични је захтев са турске стране био, да се за време примирја не смеју вршити извиди са аеропланима, јер ваља истаћи, да су аероплани одлично вршили поверену им задаћу. Последњи бугарски аероплан, који се дигао над Једрене у часу, кад су потписивани уговори о примирју, разбацао је над Једреном проглас на турском језику, у којима се говорило: в Еј, турски војници! Одавно је, што сте блокирани, па не знате, шта се дотле на пољу десило. Под претњом стрељања забрањено је опет вашим официрима, да вам то кажу. Знајте дакле, да је иоложај у Турској врло лош: осим Цариграда већ је цела европска Турска у бугарским рукама. Они, који побегоше према Цариграду, падоше без пушке и без топа од колере и тифуса. Значи дакле, да је једино Једрене остало. Али оцникуд му помоћ не може да дође и он ће морати за то да падне. У случају да се предате, не ће се пролевати крв. У обратном не ћете више кидети ни деце, ни жена, ни мајке, ни оца. Ово

је последња порука —■ а ви добро промислите. На тисуће ових прогласа бачено је у Једрене, но утисака није било, јер дошло је тада примирје. Хоће ли га бити кашње, показаће буду!> ност. | К а к о по р о ди ц а о п л а к у ј е по гинулог б о р ц а. У битци Приштине погинуо је српски официр Милош ВујиД. Породица је издала за њим овај смртни лист: Наш љубљени син и брат Милош Вујић у сгдашњем светом рату ађутант ордонанс II. батаљона 11. пука 11. позива народне војске у битци 9. октобра те године, при освајању При^тине у једном важном моменту јурећи накоњу са голом сабљом, истакао се соколећи друге, јуришао на непријатеља и у том окршају М^лош је јуначки погинуо, али је непријатељ сатрвен и Приштина освојена С признањем и достојним почастима Милош је од стране војске и грађана приштинских свечано сахрањен у Приштини крај српске цркве. Милош је погинуо за спас потлаченог Српства, за сјај и величину Србије. Сада се Милош налази у загрљају косовских јунака, који вечито живе:Цара Лазе; његовог имењака Милоша Обилића, Југовића и осталих. Они га грле и благосиљају што ће вечито с њиме живети. Ти си нас, Милоше, дичио животом а сада ето и светлим гробом својим А да душманско зрно није покосило млађани жквот твој, животом својим отаџбини би још обилатије плодове дао. Рано си нам одлетео ој, Милошу наш поносе, а оставио нас твоје старе роди геље, твоју браћу и сестре, дубоко

уцвиљене да помињу твоју младост, велику твоју интелигенцију, твоју памети, твоје жарко родољубље. Чегар и Ђеле кула освећена је 1877 год. а сада ти витешки поможе, те је и Косово освећено и вековна жеља сваком Србину испуњена. Још, Милоше, и у гробу знај ово: пуно је врле поносне браће твоје и наше, који стражарно чувају Отаџбину. Ова јавна истина нека буде кандило и покој великој души твојој! Покојниче, дични осветниче, удаљена од твога светог гроба, а гледајући твоју сли ку, мајка ти каже: — »Нека ти је Богом просто млеко моје, којим сам те одојила; руке ти се посветиле, осветниче.« Рајска душо, Милоше, поносу наш, на свему ти хвала! Лака ти српска земља, за чију си слободу и величину своју крв пролио и млађани живот тако рано жртвовао. Вечан ти .помен међу нама и покољењимр . Срдачна велика хвала честитим пријатељима и познаницима нашим и пок. Милоша, који нам лично и писмено изјавише саучешће и утешне хвале за нашег Милоша. Велика хвала нашој родољубивој српској журналистици, која у слици и речи у сво јим листовима приказаше нашег дичног Милоша. Београд — Раља 1912. год. Ожалошћени: Мати: Љубица; отац: Никола Вујић артиљеријски капетан, стари ратник; сестре: Бранислава и Вукосава; браћа: Александар и Војислав са осталом породицом. |-рзаааааоаааарааааппаоаиааааааоааапоаааааааоааапапппаап1^| I КОРИЦЕ! !

§ Кад ее заврши изда- јј § вање„Илуетроване | Еј Ратне Кронике", мо- јј гу ее од издавача до- § бити дивот-корице. Чу- јј ва.јте еве доеадашње § јј бројеве ! § а п п а СзоопаааааааааааааааааааааааоааоааааааооааппаааааааааоС^]

ГАЛЕРИЈА ГЈј РАТНИХ СЛИКА! Изашла је друга слика ИЗ БИТКЕ ИА КУМАИОВУ. Красна је то слика! Треба, да је набави свака српска кућа. Цена 50 пот. (и поштом франко). шг ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА У НОВОМ САДУ.