Ilustrovana ratna kronika

Стр. 108.

Св. 13.

изабере најјаче и најснажније људе, од њих састави неколико батаљона и пошаље их сутрадан прво да се чаркају с Арнаутима и да тако пробијају пут осталој војгци Сад више појед^на одељења нису требала водића, нити су се требала, бојати, да ће залутати Пролазећи тога дана снежним долинама и бреговима и газећи неколико пута нрко сну речицу Михајна, сваког часа су наилазили на укочене лешине својих другова или цркнутих коња. То им је био најсигурнији путоказ. Читав дан до једанаест сати у вече ломила се војска по тим шумским и дивљим пределима очајно погледајући на голе и ледене планине које су их окру жавале са свију страна. Према југо истоку дизала се кршна Мнела (1000 метара) и густом шумом обрасла Ку мула (962 мет.), а према северо истоку с облацима су се мешали врхови Куноре Дарзеса (1564) и Малих Краба. Опет села није било нигде уз пут. Спотичући се по мраку и кацкајући по Сјлату војска је најзад разапела шаторе на једној пространој равници, звано) Фуша Арсит, којасевећодсилнекишесва претворила у пишталину. И сад опет настадоше старе муке и невоље: грчење и дремање на влажном лишћу или сену крај прокисле ватре без пламена и топлине под ведрим небам. Али све би се то поднело и брзо надокнадило да је бар бнло хране.За један као шака мален, тврд и гтрокисао хлеб плаћало се по шест круна, само ако је ко имао и хтео продаги Седми дан тог чемерног путовања стајао је српску војску доста жртава Комора већ три дана није никако стизала. Није било хране ни за људе ни за коње. Непрестано пешачење по зими и киши, неспавање и гладовање толико је већ изморило војнике, да су се сад једва држали на ногама. Сваког часа склизнуо би који коњ и скотрљао се низ клисуру са товаром или муницијом. Људи су се устављали, трпали на себе муницију. и сами падали од терета и немоћи. Већ је изгледало, ако потраје још који дан тако, да ниједан жин не ће изаћи из ових пустих, планинских крајева. Али се ипак ћутећи ишло даље. И тако читав дан по несносној и непрестаној киши та војска није ишла него се управо вукла у раЗвученим колонама, остављајући за собом слабе, болесне и ~Г\ф тве Срећбм за рана стигоше тога дана до једног овећег арнаутског с?ла. Иука, и ту нађоше два својз батаљона, који су успут ида а -" и мање окршаје с Арнаутима и сад су запосели ово се"°- Нађоше доста дрва. сена и нешто хране. У то стиже ^ комора и војници под кровом у топлини и нахрањени ^месом и хлебол« брзо се стадоше опорављати од умора и слабости. Али то су уједно били последњи остатци хране, што су је собом понели. Те су ноћи спавали као зг)клани Одатле се арбанашке пЛанине постепено спуштају мору. Снега више није било. Али је киша, влага и непрестано гажење разлив ;рних поточића више је задавало муке војсци, него ранији снег и хладноћа. Са шјединих висова видела се иучипа морска. И војници су упињали последњу снагу, надајући се, да ће с:е доскора решити свих мука и једни оорили пана газили су дванаест пута речицу Гемпристајали уз Цпнугчрцупојне и ситне приточице. Одело држали пасивно и настојали ц сушења на наглој ватри већ се што више окористе овиим издерали и људима су отиДа је било у Арнаута ма I

Црногорски престолонаследник разговара са заробљеницима

цале ноге. Увијали су их у крпе и помагали се сировом кожом, одераном са цркнутих коња. Али ни то није много помагзло. Ситни шљунак и песак увлачио се у обојке, секао им кожу и крвавио ноге. Те су вечери логоровали недалеко села Мјеша на самој обали реке Гемсиће, која се ту слевала у Дрин, а на педесет километара од Скадра. На песку и муљу разапели су шаторе и наложили ватре. Силан и хладан ветар уносио им је у лице кишу, која је левала читаву ноћ. Од хране, што су понели собом није било више ни залогаја. Мора/ти су се задовољити печеним кукурузом и тиквама, што су их налазили по нзпуштеним арнаутским домовима и поплављеним пољима. Да су Турци за то знали, требали су им у сусрет послати само неколико табора своје одморене воЈСке и дринска дивизија не би никад избила на море. Деветога дана 18. новембра, пред сам мрак освојен је Љеш. За читаво време борбе, као и дан пре и после борбе, киила није престајала. И док су први батаљони страдали од непријатељске ватре и олова, дотле су остали во|ници, који су лагано ишли за њима падали од грознице, јаке дизентерије, маларије и гинули од глади и крајне из нурености. Тога дана многи храбри српски војник после толиких осмодневних мука и напора, кад је мислио, да ће се свега решити — оставио је своје кости негде у дринској мочвари, или по хладним и кршним висовима Кре ште планине, уздишући за своЈом питомом домовином, а проклињући ову дивљу арнаутску земљу. Узалуд их је католички бискуп у селу Наншати пријатељски дочекао, официре угостио, а болеснике нахранио топлим јелом и вином, војници су ипак највише страдали Док су били горе у планинама, тамо је бар зрак био чист и вода здрава, али у овим приморским крајевима, пуним разливених река и мочвара, зрак је био т опао, влажан и загушљив, а вода бљутава и заражена. Од умора и нехрањења истрошени до сржи и изнемогли до бесвести, војници су јели све, до чега су само дошли, а воду пили не знајући, да је покварена. И тада су их разне болести, а највише дизентерија м маларија, управо косиле Дневно су се читаве чете разболевале и умирало је 10 до 15 људи. О болничкој нези и лековима није могло бити ни говора. Тек кад је сва војска стигла у Љеш, прилике су се нешто поправиле. Џамије су биле претворене у болнице, а храну