Ilustrovana ratna kronika

Стр. 114.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 14.

под моста хучи и пени се страховити и брзи Дрим. И како и нехотице падају па ум Војислављеви стихови. »На Вардару«: Суро вечито стење гордо се у небо диже. Над урвинама сивим орли се с облаком боре. А доле са страшним шумом Варда се пени и стиже. И пада кроз уске кланцеу сиње Јегејско Море... Само не у Јегејско, но у наше Јадранско, наше мило Сиње Море! Али -ће по рајски фенике синути слобода. И ја ћу стојати ведар где сада погружен стојим. И наш ће орао бели широко развити крила над урвинама твојим! Развио, развио је крила и ево српских војника, који прелазе камени мост на Дриму, на оном истом Дриму на коме су се крвиле српске чсте, чете краља Милутина! Ево нас! Дриме, сећаш ли се оних царских војника, сећаш ли се њи хових победа и њихових орлова? Српска патрола наиђе на мост и пође даље старом^познатом Дебру. Но тек што патрола пређе, и примети двојицу мештана из Дебра, који јој јуре у сусрет. Патрола их заустави. Ј^ћим, који је знао арнаутски запитао их, куда ће. — Пред српску војску. Неколико раздражених људи спремају им заседу код Штиљског моста, но сад нека је хвала случају, спасени сте. Ми смо били послати, да им ј вимо да је град Дебар решен на предају. Заседа! Да ли страх, да ли неки други разлози отклонише је? Или су и сами бунтовници можда чули, да им српско оружје доноси спас? Пред нама се видео преко једнога виса један крај Дебра. Иначе Дебар је сав приљубљен

уз планину и спушта се доле у зараван. Два грађанина на коњима изиђоше пред нас и донеше нам писмо од грађана Дебарских, које је подписао епископ Иларијон и српски прота Михаило Петровић. Писмо је било адресовано Победоносној војсци за дримколе (цео тај крај се зове Дримколе). Потпоручник Милојевић пристане на предају и нареди да изађу коџа-баше и да изјаве, да се предају. Људи се врате у варош, а после пола часа место коџабаша, дођоше: комисија, председник општине, епископ Иларијон, прота Михаило Петровић и други. Сви они изјаве, да град предају и у 11 часова у Дебру је била прва српска војска и по наређ^ њу г. Милојевића

почело је скупљање оружја у касарни у којој је и одсео Милојевић с патролом. Турски офисири, којих је било доста у граду, предали су драговољно оружје, били су врло љубазни. Пошто је наредио скупљање оружја Милојевић је пошао кроз варош, да разгледа све потребне му детаље. У једној кавани је затекао турске официре с којима се упустио у разговор. Између осталога Милојевић је истакао добро држањетурске војске на појединим положајима, нашта су турски официри у знак захвалности устали салутирајући. Да би се дао видан знак новосклопљеног пријатељства сви су пожелели да се сликају. — Да не би било каквих изгреда патролу је преко ноћ чувала турска жрндармерија.

ГЕНЕРАЛ ИЛИЈА ГОЈКОВИЋ ком»нданат Моравске дивизије прве армије (Куманошо-Битод>)

0000 000 00 0

0000 000 00 0

О 00 000 0000

0 00 000 0000