Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 15.

У НОВОМ САДУ, 31. ЈАНУАРА (13. ФЕБРУАРА) 1913.

СВЕСКА 15'.

/——ч 01 (М| >

Јпаопшапсш □□□□поппоопоа " Н Н ■ I □ □ I

ооппаоао□□□□□□□аоапооа^

1389.

стрована Ратна Кроника

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. — ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2-—. ГТОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. — ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

аппппааппппаапопппапаао

1 □ Д I I Н ЕЗ ј апапаоаооппапапоаааааао

1912./3.

Неустрашима батермја. (један дан из бишољске битке). Дан мухан и хладан. . . Црни и густи облаци који су се са високих планина спуштали у мочарну разницу Црне Реке, донесоше ситну и студену кишу. У ту мочар, с обе стране главног друма,који води за Битољ, наш пук, развијен у борбени поредак и ушанчен у мале сгрељачке ровове, штитио је градску артиљерију, која је позади маскирана једним земишљеним таласом, сипала своје пројектиле. Турска артиљерија, која је била с оне стране Црне Реке и дубоко укопана, отварала је ватру на градску артиљерију, па како није могла до ње да добаци, окрете на наш пук, али без успеха. Њени рђаво темоирани шрапнели високо су се распрскавали више наших глава, а оловна зрнца без икаквог дејства падала далеко позади нас. Наш батаљон био је на десном крилу пука, на ивици једног брежуљка. Згрчени од зиме посматрали смо из ровова бојно боље, које се лепо и на далеко видело . . . На крајњем левом крилу видели смо кроз догледе, како понтонири дунавске дивизије газећи воду спуштају понтоне у Црну Реку, и вуку мостовни материјал. Турци спазивши подизање моста осуше ?.ртиљеријску ватру. Њихове гранате рушиле су мостовну грађу и дрвени остатци пливали су по узнемиреној води, — мост се није могао подићи. Убрзо за тим пешадија је улазила у воду дубоко до груди, Лепо и јасно према светлој, широкој, воденој површини виделе су се само главе војника, како пливајући по води измичу напред. По кад-кад лупале су гранате по површини реке дижући у вис водене млазеве, који су прскали на све стране. У тим опасним тренутцима војници би се гњурали у воду, па поново убрзо избијали и прелазили журно на противну обалу. Оа десног кр -ла из долине реке Шемнице допирала је врло јака пушчана и митраљеска паљба дринске дивизије, која је нападала преко блата и мочари на село Кукуречане. Још даље у десно, и тамо далеко иза високих кршева једва су се чули топовски одјеци моравске дивизије

Артиљеријска канонада на обе бојне линије није престајала. У тој к шонади увек се јасно издизала рика из градских оруђа, и њихово потмуло и дубоко урлање далеко се орило ио бојном пољу. Битка је била развије^ч на целом фронту. Наша цела бојна линија мицала се напред, али лагано, јер су вода и глиб успоравали брзину кретања. Таква је била општа сигуација на бојном пољу. Код нашега пука није се ништа изменило. Ми смо и даље згрчено лежали у рововима заклањајући се од шрапнела, и слушали како преко наших глава пишти челик из градских оруђа. Одједном позади нас се зачу јака лупа точкова. По пустом и каљавом друму саазисмо како бесомучно к нама јури артиљеријски дивизијон, око кога је прскало блато на све стране оп топовских точкова, који су високо одскакивали од земље правећи силни звек и ларму . . . Пред једним малим каменим пропустом дививион се трком разви са једеом батеријом лево, а са две десно од друма; за трен испрегоше се топови, предњани се у бесном карвјеру вратише назад —■ и све три батерије потпуно отворено дрско решене на све, загрмеше из својих оруђа. Бојним пољем орила се дисхармонична јека разног ватреног оружја. 0 обе стране битка се развила највећом жестином. С непријатељске позиције артиљерија убрза ватру на наш дивизијон Турске гранате у први мах пацале су ређе, доцније све чешће и чешће и нарочито засуше крајњу десну батерију, која се најотвореније истакла испред дивизијона и најјаче отпочела дејствовати. Изгледало је, да земља испод батерије стење од силних челичних удараца. Свуда око ње прштале су гранате дробећи и кидајући земљу из чијих се расцепа пушио дим и распростирао по целој батерији, развијајући загушљив смрад отровних гасова, који смо чак и ми осећали. Одједном, обасута пакленом ватром батерија умуче. Узнемирени, укочених погледа, престрављени и задивљени гледали смо, како војници непомични и неми, слепљени уз точкове и штитове једва оцртаваху изглед људи. У батерији никаква покрета, као да је све