Ilustrovana ratna kronika

Стр. 122.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 15.

Обе батерије лево од ње. погатеђене од овакве страхоте, убрзаше ватру Градска артиљерија бесомучно је рикала да извуче умирућу батерију из страгане несреће, али узалуд... јер је то било посредно дејство неке ненријатељске артиљерије, чије се место није знало . . . Артиљеријска ватра стурских повиција у нравцу дивизијона је слабила. али гранатни удари нису престајали . . . Одједном батерију као да ухвати неки бес.. . Ко притиском у електрично дугме каквог аутомата, батерија се затресе. Слепљене фигуре на мах оживише, и из уста читири топовске цеви сину ватра . . . Али не потраја дуго па опет умуче, јер око ње почеше још јаче да прште непријатељска зрна. Пренеражено гледали смо у батерију, очекујући, да се повуче назад. У њој је, истина, све умукло, али је она неустрашиво и даље остала на своме месту. покушанајући још неколико пута да се одбрани од дрског насртаја. Али узалуд... Ускоро се све утиша — ноћ прекиде борбу. * * * Ту хладну и кишовиту ноћ преседели смо у рововима. Војници, дрхтећи од зиме, прикупљали су око себе своја мокра развијена шаторска крила. Око нас је било немо и пусто, само би се с времена на време чуло дубоко ркање умором савладаног војаика, који је на све заборавио, или би по кад-кад више наших глава закрештала каква орлу-

Дотеривање првих турских заробљеника у Београду селу Кукуречане као појачање дринској дивизији. — У путу прошли смо недалеко од батерије и кроз сумрак видели смо, да није била на старом месту. Те ноћи она је променила положај, али још у напред, иза ивице једног јарка — и добро се укопала. * * * После два дана праћени многобројним народом ушли смо у освојени Битољ. Целим путем у највећем усхићењу пљескали су нам и викали »Живели!«, дивећи се нашим победама. Испред нас је ишла гордо и поносно неустрашива батерија. Неколико њених исцепаних челичних штитова од непријатељских граната јасно су говорили одушевљеном народу, како се бори за

шина, тражећи плен. У јутру, још пре сванућа, сменуле су нас трупе краља и отаџбину. тимочке дивизије другог позива, а нас упутише ка Из београдске »ЦЈтампе«. □ ПРВО БОГОЈАВЉЕЊЕ У 0Л0Б0ДН0М СКОПЈБУ. Од дра Николе Вучетића из Београда.

□

Бог се јавио петстолетном робљу и послао му слободу... Широм балканских поља, брежуљака и висовз, убавих доља и стрменитих врлети пева се данас Слободи химна и Богу слава... Вас православни снет велича данас успомену на тре нутак, кад се јавио Бог и тиме дао истини свој божански лик, и васколико се Српство горди својим именом и сећа данас своје Свести, која отвори врата заробљенима и пусти их у загрљај Слободи... Цео православни свет тоне данас у живој престави Божјег лика нред људима, којима СЈн пружа истину, балкански хришћани пак с данашњим даном Б^гојављења славе јављање Слободе!... Богојављење!... Слобода!... — Како су прослављали обично овај дан у Скопљу ? — питах се и нехотице.

— Нс Зардару! — рекоше ми. Но рано, рано, да не сметају своме господару, који нерадо гледа све, што није везано са његовом вером, Таио је било последњих година.. Али било је и дана горких, кад бедни народ није смео изађи испод земље, већ је свршавао своју молитву Богууцркви, која беше готово под земљом, и при затвореним вратима тихо и смирено, и у прозрачју јута^њега дана. Последњих година смели су изићи и на бож]е видело и на данашњч дан ззхитити воде са Вардарл, који се вазда тако силно журио.. журио као да је хтео побећи, да не види, што гледати не хтиј^ше... Смео је народ изаћи, јер је тако било по вољи Алаховим слугама, којима је била вазда жеља и молитва у Алаха. да се народ не сједини. А народ беше крвнички завађен и свако јавно надметање у њему, ма то била и молитва Богу, могла је само створити Завист и неговати њену паклену ћерку, коју Мржњом зову... Ето зато су и смели Каури о своме Богојављењу на —Вардар!.,.