Ilustrovana ratna kronika

Стр. 128.

Св. 15.

— поверено је врховном судишту, које одлукама и наредбама, што иду за лишењем грађана њихове слободе, врши и полиција. Оно је дракон ски страшно: за најмање прекршаје одређује огромне казне. Председава суду један арашки пуковник , који је досад држао становнишгво покорно, ако не у миру, терором својих претња и строгим казнама. Уирано је зато био одабран за ту част од Риза беја. Под њим је суд пронашао, да казни глобом од десет турских лира једног дућанџију, јер ;е био затечен, где продаје три оке р^же место једне, како је наређено, Купцу је успело побећи, а дућанџија није га могао означити, јер га је видео први пут, а био је сумрак. Неког дана сазвао је председник ратног суда главне трговце градз; један није дошао, јер није могао или није био добио по зива. Свакако није му узета у обзир никаква олакшавна околност, био је пријављен ратном суду, који га је одмах осудио на двадесет итри турске лире глобе, то јест на четири сто и шездесет италијанских лира и на тридесеш батина и месец дана затвора. Забрањено је, пролазећи близу тврђаве, примакнути јој се преко неких граница, а још више прећи оближњи мост. Прекршитељима ове забране обећано је тридесет батина, а .осуда се има извршити у великом дворишту Сераја, како се зове стара касарна. Тако сви, када виде ичу ју, научиће, да се треба држати далеко од тврђаве. Све се чини, да је уређено по једном изнимном и окрутном законику, који не чини разлика, не залази у танчине. Осуде су раздељене

у само две категориЈе: у смртне и остале. Судци су једино пронично представништво законитости; немају много посла, јер свака наредба прети увек ономе, који ју не поштује, казном, прецизираном чак у броју батина или дана затвора, а судије немају друга посла, него ла аплицирају осуде, означене за оп гуженике, који су им предведени без дебате, без признавгња олакшавних околности, без ичега. Обнародован је данас један про глас с јучерашњим датумом, потписан од Ризабеја, који вели: »Ове је досад нама повољно и надамо се, да ће бити и у будуће. Све иде добро; војничке опер,.ције извршене су и врше се по нашим плановима: сад можемо чекати не пријатеља на нашим позицијама с потпуним уздањем у побе ду. Свесни смо, да смо учинили увек своју дужност знамо, да ћемо ју још дуго моћи чинити Нико не сме очајавати, шта више мора веровати да нисмо далеко од најлепшег дана Скадра. Дођите сви с нама, браћо; а ви, становништво, похитајте на обрану вашега града амо на шанчеве, који ће нам бити часни гроб.« При крају проглас малко утањује, док је на почетку удешен по неком оптимизму, који не може да се про туоа усред овог мноштва »неверника". Али за њих, као и за сваку врсту пригокора, побринуо се Риза беј опросном Фразом: »Ко изрази противно мишљење, биће стрељан.« Ове опомене, којим завршују прогласи и наредбе, барем су спасоносна упозоривања, не платонска, но која на сваки начин уклањају неспоразуме и чине да публика добро

отвори очи и напне уши на исте. Пуковнкк напротив држи и то сувишним и он прелази равно на дела. Услед наредбе, којом су се морале затворити каване, један јадни несретник без средстава замолио је потпуковника не да отвори опет свој дућанчић, него да сме носити каву у кућу својим муштеријама. Тако би му било уснело, да заслужи који пијастар, да купи хлеба за се и шесторо деце, а у исто време била би поштивана сврха наредбе, да се наиме спречи састајање од четири или више особа. Кавеџија није рачунао лоше, али можда управо затоплануоје арапски часник и одговори снажном ћушком, која обори на тле јадног човека. По мњењу председника ратног судишта б"ла је то рекламација; рекламације нису дозвољене, и без сваке формалности одговара се на њих ћушком, барем за први пут. Увек овај исти Арапин, којему једна достаје времена да присуствује батинањима, захтевајући, да се врше са неким рг финеријама, које он воли; ишао је јуче друмом, кад је опазио пред собом скуп од четири човека, међу којима драгомана аустријског консулата. Навали на драгомана и стаде на њ викати, да ли не зна, да није дозвољено састајати се у четири; драгоман одговори, да зна врло добро, да се је он био зауставио неколико тренутака пре остале тројице, растумачи предмет разговора, па опази, да се свакако може подсотити некога на наредбе, па и на|строже, на коректнији начин Потпуковник, сав бесан, зграби га за руку, тресне га о зид и довикне му најпростачкије увреде, најстрашније претње Овај инциденат имаће сигурно последица. Генерал фрањеваца (калуђера римских) обичавао је сваки час успети се на звоник и одатле је гледао уоколо, можда с потајном надом, да ће једном видети савезнике где се |!0 ; ављују. Али председник врховног судишта, мислећи да га је видео да чини неке знакове, поручио му је, да не иде више на звоник ни он, ни ко други И ја сам био осумњичен од пуковника, ко|и се распитао за мене, али није поверовао исказу о мом занимању. Мисли да сам часник и пази на мене, те је наговорио гувернера да обустави функцијонирање поште још нре, него су на то помислили Црногорци. Мој арбанаски пријатељ, који такођер не зна, ко сам, да ме охрабри, упозорује ме, да је тежина пуковникових сумња несношљива, мучна.

. Окружно начелство у Приштини.

Штампа д. д. Враника Н. Сад.

Употреба клишеја завдном забрањена