Ilustrovana ratna kronika

Св, 21.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 175.

претенданата византинских. Српска царска војска била је већ пред Солуном. Цар Душан је све урадио да оправда своју политику великих размера и дубоког схваћања. Подигао. је дотадању краљевину на царство, а архијепископију на степен незакисне, од грчке цркве, истина, тада још непризнате, патријаршије. Окружен својом властелом великом и малом, својим деслотима, севастократорима и ћесарима, храбри се цар спремао на нова дела. Сав тај сјај, све богатство које је обилно расипао манастирима и пријатељима својима, сав углед који је гледао да задобије и далеко изван свога народа све, је то било средство, да се достигну његови крајњи смерови. И заиста, моћни цар Карло IV. чешки краљ, изјавио му је своје пријатељство, обе трговачке републике и малена дубровачка, и велика и богата млетачка, отимале су се о његову љубав, а римски папа Иноћенлије VI. био је готов да га назове вођом против Турака и да му засведочи своју наклоност. Али услед овог рада, и дипломатског и војничког, цар Срба и Грка, неизвршивши потпуно и први део свога заДатка умро је, у војничком логору у 48. години живота (1355. г.) однесавши у гроб своју велику мисију... Његово дело нису прихватили његови последници. Они су ослабљени унутрашњим незгодама, оставили да Османлије њима огласе рат и пођу напред. Цар Душан је друкчије мислио... И тек сада, после неколико векова његов је план остварен. Удружене хришћанске државе, под савременом формом, у име културе и слободе својих сународника, послале су своју војску под Солун и Цариград. И сада, као и пре т@лико векова, јасно се осећа да ће на Балкану Турске нестати тек онда када у тим градовима буде јака хришћанска управа. ЈУРИШ — Уепомене из рата. Последњи дан из битељске битке. још јутарњи сутон није ишчезао нити се густа магла дигла из мочарне равнице реке Шемнице, а топовски пуцњи са грактањем пушчане и митраљеске паљбе, орили су се широком и мокром долином. Разноврсни звуци ватреног оружја брујали су и пиштали као раштимовани блехани ин-

Пренос рањеника из Битоља у Београд

струменти објављујући продужење напада храбре дринске дивизије на село Кукуричане. Наш пук, који на главном друму за Битољ штитио градску и пгљску артилерију, то јутрдобо и наређење да се повуче из борбеног поретка и одмах крене у десно као појачање дринској дивизији. Преко високих и стрмих јаруга, и ако уморан и малаксао од тешких маршева и непроспаваних ноћи, журно је грабио уз голи крш у помоћ храброј дивизији. Свуда око нас пролазили су у трку коњаници разносећи наредбе. Лево и десно, с великим напорима али са пуно воље, ознојени пешаци помоћу дебелих конопаца спуштали су и извлачили топове из дубоких урвииа. Звек илупа тешког лафета о оштро камење одјекивало је преко стрме и голе косе. Лако рањени војници који су, ослањајућ'и се о своју пушку, лагано корачали на превцјалишта; болничари са упртим носилима из којих доиираху болни јауци, јека околних брда од ватреног оружја давали су "слику тешког и очајног напада у долини реке Шемнице. Пред самом долином у једној јарузи наш пук се заустави са наређењем да се ту прикупи и чека на даље заповести.

Иза гребена на даљини топомета, тамо у дну мочарне долине с оне стране реке гЛедасмо село Кукуричан. Из ровова са предње ивице села преко зидова, из прозора крајњих кућа сипала је вишекратна ватра турске пешадије; док са виса изнад села грували су топови шибајући целумочар преко које је храбри IV. пук, газећи блатО дубоко до колена дрско алц лагано продирао напред. Западно од села преко реке, развејани у кратке испреламане стрељачке линије, верали су се и остали пукови дивизије уз стрме и испресецане косе под јаком непријатељском ватром. Ватрена хука смртоносно/ оружја проламала је ваздух; околна брда јечала су; док ј: долина сва дрхтала од силнсг треса. За све то време стајао ј: на гребену јаруге дивизијсКп штаб посматрајући борбу која је у долини беснила. Тек што се пук прикупио и ставио у очекујући поредак, а наш командант пука већ је примао заповести од главног командацта... Лепо и јасно чули смо речи седог и храброг ђенерала: „Але! добро је! Правац