Ilustrovana ratna kronika

Стр. 176.

Св. 21.

мост на село Кукуричане. 8. пук напред!"... Застава се разви и пук у еволуционом поретку, крете преко гребена низ стрми нагиб у смртоносну мочар. Тек што смо стигли до једног разваљеног моста на реци а непријатељска топовска зрна запишташе. Звуци пиштаљке и командирске команае „стој" „лези!" одјекнуше по бојном пољу и цео пук обавијен белим димом од распрснутих шрапнела леже у каљаву моч^р. Одмах и наша артиљерија позади нас загрме у правцу села, и цео пук као наелектрисан понова скочи и у скоковима наступаше напред газећи преко разливене реке. Десно и далеко од нас одмицали су и даље остали пукови у ретким стрељачким стројевима рокирајући полу-десно у тежњи да се дочепају највише коте, док на левом крилу према селу Кукуручане у отвореној и чистој морачи усамљен IV. пук прострт по земљи стењао је од силне челичне кише која је бљувала са ивице села. По кад кад предњи делови храброг пука трчећи у пола одмицали су у кратким скоковима напред, али незнатно и врло споро, јер су из предњих кућа прикривени митраљези сипали паклену ватру заустављајући и газећи животе храбрих људи. «„ «,•,.! нм *• ■

Стање је било очајно и ужасно... У том тренутку и нашем пуку стиже детаљна и одлучна заповест, да се правац напада управи' на шумицу више села и помогне 4. пук. Тек што су се наши предњи батаљони развили у стрељачки строј, и допрли до подножја шумице а из мочари према селу цикну труба: — Тра! та! та!.. , Хајд сад напред браћо „Хајте сви јунаци... Застава се исправи и ...4. пук крвав и страшан са светим платном на чијем врху сијаше златно копље, као ван себе од гњева јурну... — Ура! Ура!.. Проломи се небо. Земља задрхта од страховите експлозије пешачких бомби... Кроз црни дим засијаше оштри и светли бајонети и... Борбени ланац поганих скотова сав раздробљен прште... — Алах! Алах!.. Зајеца загушљив и смрдљив ваздух... — Ура! Ура! Ура!.. Орила се урнебесна и победоносна вика разјарених Ужичана кроз рушевине села, а у паничном страху уз косу више села бежали су разбијени остаци побеђеног непријатеља. Лагано се све умири. Око нас завладала је убрзо ноћ и дубока тишина; само над

селом сијало је небо црвено као крв од високих пламенова који су се дизали и запаљених рушевина.

* * *

1 !■; «

Сутра у зору наш пук маршовао је за освојени Битољ. На све стране лежале су непокретне и укочене лешине, мамећи орлушине, које су кричући лебделе над крвавим разбојиштем Маса изгладнелих паса из запаљених и напуштених села крадљиво су се шуњали преко бојног поља, чекајући одлазак наших колона, да би се бацили на масан мрс... По целој турској позицији зијали су топови, али мртво и укочено. Изврнуте капе, раздробљене коњске лешине и дубоке рупе од удара експлозивних пројектила, давали су слику пустоши и несреће турске царевине. Дан је био леп и ведар. Сунце велико и црвено грејало је својим топлим зрацима мокру и крваву земљу. Са битољских цркава допирали су звуци звона, који су се треперећи кроз загрејан и чист ваздух губили далеко у даљини, носећи радосну слободу хришћанима, а преко разбојишта поносно са уздигнутом главом 4. пук у пуном сјају оде далеко — за Флорину... Београдска „Штампа". []□□□□□□□□□□□□□ ^ 3 А П И С И &\~Јааппрпаааппааааааааапаппппаааппаппаааппаапааааап1^2Ј — [Погинуо српскиборац Херцеговац.] Ових дана погинуо је јуначки борећи се под Скадром Обрен Рњез из Фојнице код Гацка. Покојни Обрен играо је улогу 1875, 1876, 1877 у борби против Турака уз остлле виђени,е народне борце. Кад је б ^ла окупација, оде у Црну Гору, али се опет врати у своју отаџбину. Бурне 1882. године опет отиде у Црну Гору и ту је био све до смрти. У Црној Гори био је врло омиљен и угледан, те је био народни посланик и председник опћине. Покој му души!

Једини српски топ оштећен турском гранатом код Битоља Унотр«б» жлвввја ваконои аабраљона

Штамиа д. д. Браника Н. Сад