Ilustrovana ratna kronika

Св. 22.

ИЛУСТРОВНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 183.

[Писмо б^тољских слободних зидара београдским слободним зидарим;] Ложа Слободних Зидара у Битољу, којој припадају Хришћани, Мојсијевци и Муслимани, о новој години упутила је Ложи Слободних Зидара у Београду ово интересантно писмо: „Триумфални улазаксрпскихтрупа у нашу варош даје нам неизмерно срећну прилику, да се поново ставимо у везу са Вашом поштованом Ложом Но пре свега допустите ми да вам упутим — у име све браће која сачињавају нашу Ложу — најискреније и најтоп/шје честитке за срећни исход ове борбе, која ће остати у трајној успомени и за време које су српске трупе стекле сву славу. Јер Кумзново, Сеница, — Прилеп, Бабуна и Битољ — да цитирамо само ове етапе — то су бесмртне победе, које нацијоналној

бладарка, спремна да и остале рањенике обиђе. Још неко..ли..ка да..на па о..пет а..ко Бог... Шта опет, веселниче мој? Упита краљица, која с особитим интересовањем очекиваше одговор рањеника, који је био у бунилу. Па ипак послије великог напора, обливен сав смртним знојем, могао је наставити неколико ријечи, које је завршио: Хеј... Ко..со..во ће..мо осве... Ако Бог да, ако Бог да! биле су опроштајне ријечи краљичине, која приђе сусједном рањенику поручнику, наредивши једној госпођи болничарки мислим да је била Рускиња, да се старом рањенику даде све што случајно буде затражио. Пошто је последњег рањеника прегледала и утјешним ријечима му болове олакшала, сиједа краљица са својом пратњом напусти болницу и седе у аутомобил, који је чекао пред војним станом читав сат. Сутра-дан, кадсе сунце склонуло заласку, са доста ниског торња старе цркве, цетињском је околицом одјекивао глас мртвачког звона. То је била погребна пјесма старом рањенику, који је јучер под притиском смртних болова сањао на јави о Косовској освети."

Поморска стоажа пред Дарданелима

Чаршија у Приштини

Од тога пада половина на"извоз, а половина на увоз. Последње две године, највише због непрестаних немира у Ллбанији."'јако је пао трговачки промет Драча. Томе је много допринео италијанско-турски рат. Услед тога смањио се трговачки промет Драча у 1911. години од 9,600.000 на шест милиона. Последње године била'је Аустрија заинтересована у трговини Драча са 2,800.000 динара т. ј. са 40 процената. У нормалним временима*'износио је промет аустријске робе у Драчу близу пет милиона динара. Осим Аустрије вежу и Енглеску важнији трговачки интереси са Драчем. Италија је заинтересована са 20 процената у трговини Драча.

ТРГОВИНА У ДРАЧУ. Српска војска има у својим рукама три албанске луке: Сан Ђовани ди Медуа, Љеш и Драч. Од ових трију лука најважнија је Драч. Медуа као лука не може се узимати у обзир са гледишта интернационалне трговине. Драч је највећи трговачки центар Албаније и његова је трговина јача и од Скадра и Валоне. Трговачки промет Драча износи у нормалним годинама 10 милиона круна.