Ilustrovana ratna kronika

Св. 32.

< ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 261.

ђутант је стајао, као укопан, а ђенерал је брисао сузе џепницом. — Страшно! изусти плачним гласом онај, који неје презао пред читавим лесама искасапљених људских телеса. — Страшно! понови његов ађутант. * * * А она?... Она ено плаче на гробу свога мужа тамо у свом селу у Шумадији — без Милоја. А и Душан јој је у последњој одбрани!.. Сама је... Прешево , 27. 111. 913. НОЋ НА КРВАВОМ ВИСУ. Од Милут. Мих. Петровића, Младо Нагоричаме, 11. октобра Брза пушчана паљба, клопарање митраљеза и урлик топова, који су пиштали и одјекивали целог дана умукли су.... Мрачна и мртва ноћ притисла је бојно поље и прекинула страшну битку..... Студен ветар и ситна јесења киша квасила је и хладила угрејану земљу од усшаног челика, који је два дана и ноћ прштао по Нагоричан ском вису, на чијем се каменитом темену грчевито и јуначки борио18. пешадијски пук. Глухо и опрезно у језовитој ноћи а по предњој стеновитој ивици виса корачале су сад мртве страже нашег батаљона, газећи разбацану убојну спрему и спотичући се о скрхано испретурано камење и укочене лешине палих јунака На Нагрричанском вису је тужна и нема тишина, само испод виса пу ши се још село Младо Нагоричане,

показујући ломњаву и страхоту данашњег дана Бледи и слаби пламичци по кад кад би јаче блеснули из догорелих кућа, осветљавајући камениту стрмен виса и тек тада би се иза оштрог камења јасно виделе укочене лешине палих јунака у пуној ратној опреми, како држећи грчевито пушку у руци и даље неустрашимо чекају дивље турске насртаје. Тамо даље испред запаљеног села, где су одступили разбивени турски стрељачки стројеви; — с ону страну реке Пчиње, одакле су турске батерије унакрсном ватром лупале каменито теме Нагоричанског виса, тихо је и мирно.... нигде светлости, никакав глас, нигде шума и живота... Све показиваше, да су се бесне али сада разлупане непријатељске хорде умириле и ућутале. Позади нас, на задњој падини виса близу друма Куманово-Страцин, у миру и тишини одмарао се у биваку смењени 18. пук, који је јучерањег дана и ноћи на својим грудима примао турске налете;док смо ми — 3. батаљон 8. пука — ове ноћи, чували крвав вис. У приправности под оружјем, прикупљен у смакнутом поретку, а иза оштрог камења, са напере-ним оштрим и светлим бајонетима, батаљон је лежао и ћутао, али увек готов, да само наједан глас свога команданта оспе брзу, поражавајућу ватру и вр ховима својих бајонета разнеее сваког оног, ко би се дрзнуо да дирне крвав вис, по коме још леже разбацане неукопане лешине див-јунака, који су на својим грудима примили али и разбили дивљачке и бесне азијатске ударце На Младом Нагоричану је тихо и мрачно, само где и где виделе се пре-

Ма тамном и мутном небу црне силуете стражара, који су немо стајали на стењу испред мртвих стража батаљона, пробијајући својим крвавим очима тиху и мрачну ноћ; или би по кад-кад кроз гробну мртву тишину одјекивао лагани и тупи бат ногу војника из тајних патрола, којисусе низ камениту падину спуштали у за паљено село, извиђајући далеко у напред..., Усред мртве поноћи одједном разлеже се тужан и болан јаук... Сви у батаљону, који смо дотле мирно лежали иза оштрог камења, подигосмо главе прислушкујући, одакле тешки јауци долазе; убрзо и један стражар са ивице виса дотрча и рапортира команданту: Да се испод виса из једне кошаре чују неки јауци. Послата патрола из батаљона очас отрча преко ивице оштрог камења, па се изгуби у мрак.... Не потраја дуго, патрола стиже и донесе у шаторско крило војника, на чијим нараменицама стајаше 18. пук. Био је блед: из уста му је лагано цурила врућа крв, на сред груди кроз раздрљен копоран видела се локва усирене крви;— на челу и лицу оцртавала се изнемоглост и намученост, а из мутних очију капале су сузе.... Одједном подиже руку, а за тим тужно узданувши једва изусти: — Носите ме на превијалиште, остаћу жив. По том му усне задрхташе, да још нешто каже, али од болазаклопи очи, подигнуту руку спусти, па ућута... Четири снажна војника понова га дигоше у шаторско крило, па лагано кренуше низ задњи нагиб, виса ка превилиШту... Све је тихо и мирно, само су се још неко време чули кораци носилаца рањеника, па и то ишчезе.... . м * * . * У јутру киша је престала, ветар се утишао а густи и сиви облаци јурили су преко небесног хоризонта далеко т—, далеко југу. Сунце, велико и црвено, просипало је своје свеже јутарње зраке, осветљавајући и грејући бледа и мртва лица палих јунака, који су око нас на све стране мирно и немо лежали по каменитом темену виса. Између стења, које је било све крвљу попрскано, сијале су црвене челичне кошуљице од турских граната и разбацано изгубљено и пусто оружје ....1 Са скинутом шајкачом с главе промарширали смо поред светих "палих жртава и журно низ камениту стрмен, остављајући крвави вис, грабили смо као предходница Дунавске Дивизије за Овче поље....

ш

Шт * ш ::г Ш

1 ■ I ■ ? V .Чл \ \

Крчма Краљевића Марка у Велесу