Ilustrovana ratna kronika

Стр. 288.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 35.

би се само по њој (и кад не би било никакве друге сличности) могло закључити да су ови крајеви насељени чисто српским елементом. Говор је тако сличан нашем да се чак и „наши Французи" из пожаревачког и крајинског округа врло лепо споразумевају са мештанима. На жалост и срамоту свију наших политичких и просветних раденика у Србији, бугарска пропаганда, за последњи низ година, учинила је у целој Маћедонији знатне успехе и они се у Прилепу и околини највише осећају. Овде ћете срести чита ве легиоие бугарских просветитеља (истина са малом школском спремом) који су синови српских породица али су васпитани у бугарским школама и служе интересима „бугарске партије". Ја познајем овде две бугарске учитељице, које отворено признају да су традиционалне Српкиње и да симпатишу Србима, али да су васпитане о трошку бугарског диспозиционог фонда и да се не смеју изјашњавати пре, него ли се ови крајеви коначно анектирају. Колико ми је познато, многе учитељице и учитељи већ предају молбе нашем министарству просвете и траже учитељска места у овим крајевима. Једна врло симпатична и необичинтелигентна овд. учитељица — гђица Викторија Хаџи Анђелова — којаје српске рањенике задужила добротом и љубазношћу (због чега је и за одликовање предложена) отворено прича, да јој се од стране наше браће Бугара за такав њен хумани рад озбиљно прети и како она не зна где би и на коју страну, ако по несрећи Прилеп морадне припасти Бугарима. Лудо је и непаметно, кад чујете овде у Прилепу, како се од стране заслепљених бугараша проносе тенденциозни гласови, како ће Прилеп припасти Бу(арима и како се бугарска војска очекује свакога дана. Проношењу тих тенденциозних гласова највише доприносе неколико заслепљених бугарских учитеља и свештеника, чије је држање према официрима и војницима српским просто демонстрирајуће! Требам да одам нарочито признање Прилепчанима, које се према гробовима палих за слободу војника наших са родитељском тугом односе, у очи Божића ја сам имао прилике да видим на прилепском гробљу један необично дирљив призор, на име: да су гробови искић.ени воштаницама и цвећем и да су поједине старице обилазиле гробове наричући „слатка наша браћа". Употреба клишеја законом забрањена

У Прилепу постоје сада велика војна болница, под управом др. Ми лана Миловановића, лекара из Пожаревца, у којој се негује преко 150 најтежих болесника, управник др. Миловановић и његов млађи колега симпатични и неуморни у раду др. Стева Илић, показује много добре воље и самопрегоревања за рад. Њиховом иницијативом образована је при болници нарочита „бесплатна амбуланца" камо се обраћају прилепчани у масама и сељани из врло удаљених села. Интересантно је посматрати како овај свет воле српске лекаре, јада им се на Турке и благосиља дан и час кад је храбра војска заузела ове крајеве Како се у последње време по јављују чести случији великих богиња то наши добри лекари све своје слободно време употребљују на пелцовање (или како они кажу бележење) грађана, мале деце и сваког оног који би се потрудио да тога ради дође у болницу. (Свршиће се.) ОПИС СЛИКА. Сељанка из околинг бео1радске Ова нам слика приказује сељанку из околине београдскекоја долази у варош на пазар —Домаћица овадонела је иа пазар мало живежа, да прода и да опет за своју потребу и за децу накупује најпотребнијих намирница. Док се домаћин налази на пољском раду, дотле вредна домаћица води кућу и брине се о осталим кућевним потребама Код Срба нарочито важи она изрека, да не лежи кућа на земљи него на жени. Српска жена нарочито се одликује од других њених сестара тиме, што је њојзи припуштена сва кућна брига, јер она не само да редовне домаће послове ради него се брине и васпитава своју децу, преде, тка, и обавља многобројне послове сама и предано, јер то јој је остало у наслеђе од њених предшаственица У овој слици приказана је сељанка у својој народној ношњи, коју опет она сама готови. Партија на жељезннчкој ирузи Бсохрад- Ниш. — Сраска жељезница кроз Сићевачку Клисуру. Србија је земља плодна, богата природним благом, а одликује се дивним и романтичним пределима Има плодних равница, шумовитих гора и дивних стеновитих предела. Многи, који су, пролазили кроз чувену Швајцарску веле, да је Србија, што се тиче природних лепота, много умакла од Швајцарске Нарочито су дивни предели

кроз које пролази српска жељезница. Човек се не може довољно да нагледа оних дивних божјих лепота, а круна свега је јединствена „Сићевачка Клисура". Слабо је до сад ко успео да опише ову доиста дивну слику природе, него то може само да се посматра и диви. Наш светјури у стране земље, да се нагледа природних лепота даје своје новце у туђини, а неће да иде међу своју браћу, где ће наћи и лепших и величанственијих природних лепота, где ће се сретати и сећати на историјску прошлост српскога народа а биће и упознаће се са својом рођеном браћом из оних крајева. Призор из освојених Берана. Ратна слика, језовити призори, који нам приказују рањене и погинуле борце, који се дигоше у овом светом рату, да ослободе своју браћу петвековног ропства. Ово је свакидања слика после бораба, ово су ратне прилике, које немилице сеју смрт међу борцима, те стварају непрогледна гробља из којих се рађа слобода потиштенима. Српски народ, који је пет векова кињен, мучен и уништаван доживео је и своје ослобођење, али је та слобода купљена са хиљадама живота најбољих српских синова. Па и сад, када је са највећим напорима извојевана слобода, када су крајеви српске државе ослобођени, наша се браћа-небраћа која би својом халапљивошћу, да ове чисто српске покрајине себи присвоји. Али, Србин, који је умео, да стресе петвековни јарам, знаће, да се одбрани од ових насртљиваца, па када одагна ове незване госте, сијнуће нов живот српском паћеничком племену! Нови Пазар. Доносимо призор: како су Турци узимали авдес прање пре молитве на потоку који протиче кроз Нови Пазар. Ово је црквени обред, који муслимани чине свакодневно по више пута, кад на молитву полазе. Тако је пре било, али ће и то сад другачије бити, јер ће све имати својег реда, те ће се и за овај обред другачије удесити. Иначе доносимо ову слику из нових српских крајева, да се види како је било.

Читајте интересантну књигу Краљеви^ Марко у балканском рату. Иста се добија код Свет. Ф. Огњановића у Новом Саду по цену од 50 пот.

Штампа д. д. Браника Н. Сад.