Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 39.

У НОВОМ САДУ, 18. (31.) ЈУЛА 1913.

СВЕСКА о9

<—Д1 1 —>

Илустрована Ратна Кроника

ОШО* ЧЦЈ! 7

□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□ ! ез □ 1 I □ Н I I 0 У § □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. — ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2 ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. — ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

ппппппгшпппгшсшааарпаар 1 Н □ I 1 □ □ I □ □ I □□□□□□□□□□□□□□□□□□□ПНВ 0

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. — ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

У ОПУОТОШЕНОМ КМЖЕВЦУ. — Како изгледа Књажевац после дводневног боравка бугарских војника Књажевац , 1. јула. Дивљаштва, што су ихБугари извршили над рањеним и мртвим српским војнмцима, до којих су могли допрети, зверства, која су извели над јадним становништвом у Маћедонији и Старој Србији, повлачећи се испред победоносне српске војске, запрепастила су читав свет. Али оно, што се десило у Књажевцу, извесно да не може појмити ни један културан човек и тешко да може поверовати у страшну стварност чак и онај, који је гледа. Књажевац данас пружа слику савршене пустоши. Он има само зидове, има и куће, али у њима нема више ничега, апсолутно ничега. Све је оиљачкано, све је уништено, све је пропало. Читава једна варош више не постоји. Тековина читавих покољења уништена је на најбестијалнији, најлуђи, најневероватнији начин. Становници Књажевца, који су се од јуче почели враћати из збегова, камене се гледајући у своје голе зидоге, у своје уништене радње, спаљене куће и разорену имовину, Књажевца више нема. Ко зна, још колико година треба да прође па да се загладе трагови бугарског вандализ ма: и да мирна, честита и лепа варош Књажевац преболи страховити удар, који ју је бацио у рушевине. # Вест о несрећи, која је задесила Књажевац, стигла је у Скопље са мало појединости, али су и оне биле такве, да су наговештавале сву страхоту судбине једне вароши и пуну суманутост једне земље, која је та ко дуго обмањивала Еввропу и о својој моћи и о својој култури. Нама петорици новинара, од којих су четворица представници стране штампе, допуштено је да одемо до Књажевца и ми смо похитали да што пре стигнемо из Скопља у опустошену варош. Нисмо имали зашто да журимо. Оно што је војска краља Фердинанда починила у Књажевцу,

у Краљевом Селу и у читавом једном низу села — у заглавском и сврљишком срезу — стајаће још дуго и дуго као споменик дубоке инфериорности бугарске и као најнесумњивији доказ о данима, када су се пукови бугарске војске претворили у разбојничке банде са виртуозношћу којој нема равна... Јутрос у зору, када смо у Нишу сишли из свога хотела да пођемо у Књажевац, на тротоару пред хотелом куњале су три старе јадне жене. У похабаном оделу, изнурене, унезверене оне су чекале ту. Међу њима

једна бака, којој је више од осамдесет година. Огрнута некаквим старим шалом она ипак дрхће на јутарњој студени. Крај њих четири мале бошче. Брзо смо сазнали, ко су. Бегунице из Књажевца, оне су пешице превалиле дуги пут до Бољевца. Одатле су се склониле у Параћин а сада су, једним од ноћашњих возова стигле у Ниш, да се одавде врате у разорено своје огњиште. Ноћас су стигле са станице овде на тротоар и ту су дочекале зору. Бледе, пренеражене, са четири бошче, у којима је цела њихова имовина, враћају се онестре-

Румунски краљ Карол и краљица Јелисавета