Ilustrovana ratna kronika

Стр. 320.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 39.

роду, који се поноси, што на своме престолу има тако узвишеног владара и владарку. Престолонаследникрумунски Фердинанд врховни заиоведник румунске војске. Спор који је имала Румунска са Бугарима излегао се у право непријатељство, те је дошло и до војеног посредовања. Румунска војска под врховним заповедништвом престолонаследника Фердинанда прешла је у Бугарску и посела све спорне крајеве, али није наишла нинакакав отпор, јер су Срби и Грци на другом крају Бугаре сасвим пригњечили да нису могли ни мислити на какав отпор против румунске војске. Престолонаследник Фердинанд је иначе врстан војсковођа, члан је царске немачке породице Хохенцолерна и блиски рођак садашњем румунском краљу Каролу, који нема деце, па га је због особитих врлина посинио и одабрао да му преда свој краљевски престо. Турцииз ослобођенихсриских крајева беже исиред бршрскоI зверства. Огњем и мачем Бугари су по Маћедонији за време турске владавине улевали страх и трепет међу онамошњим мешовитим становништвом мислећи тиме, да онај свет њих респектује. Међутим Србисуоне крајеве одТурака освојили и прогласили равноправност свакоме. Питома српскау права задобила је тамо опште симпатије, те су и хрипгћани и муслимани благосиљали онај час, када су Срби ушли у оне крајеве, јер је био свако сигуран и заштићен српским властима. Али бугарска прождрљивост, силом је хтела да и ове, од Срба освојене крајеве себи приграби, те су мучки и без објаве рата напали Србе и у први мах их потисли а становништво оних крајева метали под нож. Нарочито су зверски поступали са муслиманским и српским становништвом, које су просто уништавали, а домове им палили Док су ове оргије Бугари приређивали, бежао је ко је могао испред овог животињског бугарског зверства, само да изнесе и спасе главу. На овој слици видимо једну муслиманску породицу, где бежи испред бездушног душманина. Много је народа уништено и упропашћено том приликом, док Срби нису ове незвана госте протерали и уништили у тим крајевима. Разбегли народ враћа се сад на своја згаришта проклињући бу гарске зверове а благосиљајући српску војску, која их је од ових напасника ослободила. Заробљени бушрски војници у доњем граду београдском. Срби су познати као душевни јукаци. И кад победе свога непријатеља, не Употреба клишеја законом забрањена

свете му се, него га воде своме дому као заробљеника, где га са прирођеном шстољубивошћу дочекују и угошћују. Заробљени Турци о свој душевности српској много причају и хвале се, како им је ропство код Срба лако и добро. Код Бугара је то сасвим обратно. Ако сукојегсрпског војника заробили, то су га на најзверскији начин мучили и убијали, пекли, вадили живом очи. А како су бестијално поступали са српским рањеницима, те грозоте не познаје свет. Па ипак Србин се над заробљеним Бугарима не свети, него га пази, поступа са њима човечно и просто га мази. Велика је душа Србинова, у боју ненадмашни јунак, а над побеђеним заробљеницима њежан и до крајности душеван Када су Бугари у Књажевац мучки упали, уништили су целу варошицу, разграбили и по крали све што су могли, а зверски касапили жене, децу, животињски си ловали девојчице и чинили грозне ствари, које се не могу испричати. Када су их Срби из Књажевца ис терали, потукли до ноге и освојили од њих Белоградчик, становништво тога места позатварало се у куће и чекало, даће се Срби светити за Књажевац Али Србин је Србин, прете ран у својој душевности: никога ни глава није заболела, а све намирнице су парама плаћали додавајући уз то: „овако се Србин свети, за зверства која су у Књажевцу почињена!" Па још има несретника и злобних индивидуа који Србе мрзе, абугурске зликовце величају. Али и томе ће бити већ једном крај! Отеши од Бушра брзомешни тоиови и митраљези у београдском 1раду Поред батина које су Бугари од Срба извукли, изгубили су још и много оружје и друге ратне опреме које су од њих Срби задобили. Размажени и дрски ови бугарски дивљаци, који се особито разумевају у „јуначком" и мучком нападуикасап љењу српских рањеника и голоруких сељака, нејачи и стараца, наишли су на српске хероје, који незнају за шалу, него су те продрзљиве Татарељуцки испрашили, наместили им добро леђа, да ће памтити, када су хтели да туђе отимају. Отети бугарски топови, митраљези и други ратни плен пренет је у Србију, а неки део у Београд, где стоје као доказ и успомена на победу српског оружја над Бугарима. Историја се понавља, још за време краља Милутина, Бугари су мучки напали границе српске државе, али су код Велбуждл били уништени и краљ Милутин је своју столицу пренео у Средец (данашњу Софију), где је и умро, а тело му и данас почива у

Софији у саборној цркви, његовој задужбини. Историја се понавља Бу гари су опет од Срба страшно побеђени, а то ће их свакако за сва времена научити памети: да морају са Србима живети увек заједнички и у пријатељству, јер ће иначе нестати. Пораз БуШра код Штииа, осшављена и од Срба отета бушрска батерија. Мучки и крволочни напад Бугара на Србе код Штипа и на другим местима, скупо је стао те халапљиве татарске готоване. Дочекани од српских хероја, разбијене главе су се у дивљем бегству повлачили, остављајући у паничном страху топове, опрему па чак и своје рањенике. У својој надутостимишљаху скрти српске јунаке и халапљиво зграбити оне покрајине, које су Срби својим јунаштвом и својом крвљу освојили од Турака. Потучени на свим линијама у повлачењу свом, ове хијене бугарске, паљаху села, убијаху голоруке становнике, зверски мрцварише српске рањене официре ивојнике само да зајазе своју дивљу татарску ћуд. Али ништа им то није помогло, свуда су морали бежати, пред јуначком српском војском, која их је претерала из ових српских историјских крајева, па их већ гони и према Софији, где ће их научити памети „како се држи царство" и какојелопову кад му се у траг уђе. Валда ће ове насртљивце добивене батине научити реду и скромности. а не буде ли им доста то, биће по њих зло и горе.

Читајте интересантну књигу КраљевиФ» Марко у балканском рату. Иста се добија код СВВТ. Ф. Огњановића у Новом Саду по цену од 50 пот.

НОВ СРПСКИ оригшшан ројш КЊИЖАРА СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЂА почела је већ издавати роман 089> ЛЕГИЈА СМРТИ. Изишла је XVI свеска. Цена свесци 10 потура.

Штампа д. д. Браника Н. Сад.