Ilustrovana ratna kronika

Стр. 314.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 39.

пећи од оногз, што ће у своме Књажевцу затећи. Било је нечега страшнога у тешкој беди тих сиротих жена. И целога пута, преко Грамаде, преко Тресибабе, сретали смо гомиле, групе које се враћају из збегова. Пешице, на коњима, на коњићима враћали су се носећи са собом тек по какву ситницу, коју су случајно прво дохватили уклањијући се из своје вароши или из својих села. Али нису још ни слутили, даје то све, што им је остало иза Бугара... Километримадуг ред оборенихтелеграфских дирека, још од подножја Тресибабе, увео нас је у Књажевац. Разваљена врата, разбијени прозори, распрснуто преко улице стакло, које изгледало као нарочито посуто улицама, били су очити знаци онога што се догодило. Читави низови кућа, читаве улице зјапиле су празне. Само по где где на дворишту тумарали суљуди забринута лица и жене као окамењене загледајући кроз разломљене прозоре и кроз изваљена врата. •Што дубље улазимо у варош, слика све страшнија. Од пивнице „Тимока" до хотела „Маћедоније" спаљен до темеља читав низ дућана. Полуизгорео је и висок мост, који води ту преко Сврљишког Тимока. Из средине згаришта још се пуши. Полуспаљен је и други мост ниже њега а трећи, дваестак корака даље, сасвим је изгорео. Страшна јеслика, коју Књажевац пружа већ споља са улице. Али се сва страхота указује, када се уђе у прву кућу или прву радњу, на коју се наиђе. Уништена чаршија. Пола, можда више од пола Књажевца још се налази по збеговима. Стижу један за другим. Отвара се кућа по кућа и сваког часа сазнаје се за све нова и нова и за све одвратнија и гаднија дивљаштва Бугара. Пред опљачканим кућама, које су пљачкашке чете оставиле отворене — Бугари су поломили све браве и лобацали све кључеве, које су видели у вратима — стражаре војници из последње одбране. Књажевачка чаршија, у центру вароши не постоји више. Од највеће помодне трговине до последње лончарнице уништено је све. Ни једног јединог читавог предмета, ни једне једине читаве стварчице, која је остала цела. Више него да опљачкају Бугари су хтели уништити Књажевац. И успели су. У књижари Стеве Веселиновића, у кршу и лому какав се не може ни замислити и у који су упадале ноге до колена, нисмо могли наћи ни табак хартије. Варвари су сав канцеларијски и књижарски мате-

ријал, сву робу толико поломили, поцепали, изгазили и исполивали мастилом, тако да та до ономад дивно уређена књижара изгледа као неко велико сметлиште, на које је годинама бацано ђубре. Тај књижар био је среће, да му Бугари на првом свом кораку у Србију спале велику стругару, у Честим Буквама. Сад су му уништили и радњу. 1 То је, у Књажевцу и његовој околини, освета Бугара за поразе у Маћедонији и за слом бугарске армије. Освета руском цару. Велика гвожђарска радња Анте Атанацковића налази се зид уз зид са Веселиновићем. И треба учинити само један корак преко прага, па видети страшну слику. На поду — искрхана, измешана и посута ђубретом и сабљама одваљеним лепом, — лежи сва роба. Рафови, у којима је роба била, исцепани и поломљени. На три места виде се горетине: покушали су да запале. А на тезги, одмах крај самих врата, леже две велике, некад скупоцене, слике избодене ножевима, дрљане, умазане блатом и нечистоћом. Једно је слика руског цара Николе П. Друго је слика руске

царице Александре. Бугари су на тим сликама хтели искалити свој јед према Русији и осветити се руском цару, што није Маћедонија дата Бугарској. — Видит^ ово дивљаштво, рекао нам је Атанацковић. Те су слике биле у скупоцкним оквирима и висиле су заједно са сликама мојом и маје жене. Наше слике оставили су нетакнуте а ове су оскрнавили и бацили их овде, да одмах видимо како се они свете... Атанацковић, до ономад имућан трговац а данас просјак, борио се п од Једреном. И сад је на бојишту, и пуштен је тек синоћ кући, да види захвалност Бугара. У другом, задњем одељку Атанацковићеве радње била је узидана велика каса, у којој је он држао своје новце и хартије од вредности. Врата од касе била су тако маскирана да их је човек једва примећивао. Бугари су их, међутим, брзо пронашли разбили касу и покупили све из ње.. И што идемо даље, из дућана у дућан, из куће у кућу, видисеједно исто подједнако страшно и подједнако одвратно. У помодној трговини Љубе Јанковића и друга све испреметано, побацано на под, изгажено,