Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 40.

У НОВОМ САДУ, 25 ЈУЛА (7.) АВГСТА 1913.

СВЕСКА 40.

СП(Ш§П1 у Х10Г

Илустрована Ратна Кроника

хг

□□□сшансшсшапасшсшсшсша 1 □ □ I 10 0 1 1 Н □ 1 □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

шшшзпппапппппппсшпааап 100 I 0 0 1 □ □ I иааашшпаапаапииашзпааи

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912 ./3.

!1е1;У срнским рањеницима Љубазни шеф војног санитета пуковник г. Сондермајер, унутиоме је на лекарску службу у десету резервну болницу у згради друге београдскегимназије.У овој дивнојЈзгради је одржана прва јужна словенска уметничкајизложба, а за време прошлог турског рата је био смештен у њој руски Црвени Крст са својом потпуно модерном и елегантном опремом. Сада је у овој болници берлински професор марински надштабни лекар др. Рајх, један лекар из Берлина, један штабни лекар из Поле, Словенац, један Чех из Прага, гђа Вида Поаовићка, кћи госп. професора Милана А Јовановића из Новог Сада, и ја. Професор Рајх, који је обишао цео свет, био је у прошлом турском рату у Цариграду, као организатор египатске мисије Црвеног Полумесеца. О његову искуству код Срба и Турака ћу доцније опширније проговорити. Болници је административни управник до крајњих граница савесни

и предусретљиви београдски хигијеничар и просветни раденик г. др. Милан Јовановић- Ватуш. Њему помажу у служби опет својевољци, добри Срби. Међу њима је као комесар пензионовани директор трговачке академије Тодоровић. Болничарску службу врше бесилахано госпође и госпођице београдске. Иако их има по богатству и сталежу врло разноврсних (трговачких, чиновничких, официрских, посланичких, уметничких, министарских, дипломатских госпођа и кћери), ипак су у савесном, оданом неговању српских рањеника све одличне. У операционој дворници и превијалишту помажу лекарима две медицинарке, госпођа Пешићка, жена пуковника Пешића, шефа штаба армије генерала Боже Јанковића, и четири-пет ђака великошколаца и један београдски глумац, који је на позорници комичар, а овде је окретан и озбиљан реалиста. Колика је снаш праве љубави. Из овога се види, да је и зграда

за рањенике иривремено удешена за болницу и да су и лекари са разних страна скупљени и да и администрацију привремене болнице воде људи, којима то није позив и струка, и напослетку, да и болничарско особље није спремљено за своју службу и ту службу после рата не мисли настављати Па ипак у овој болници влада иотиун ред и иотиуна чистота. Сви раде своје послове тако добро и одано, као да годинама само у болници век проводе. Зашто? Зато, што од лекара до последњег послужитеља, који је до скора превлачио гудалом бегеш или вртео дахире сваки свој посао врши са потиуном љубављу. Оно, што им у стручном знању недостаје, то им је љубав врло брзо надокнадила. Свако осећа да треба, да олакша тешку судбину оних храбрих бораца, који су смело погледали смрти у очи, да би својим грудима заклонили своју отаџбину од оних, који хоће, да је прегазе и понизе. Свакога је довела у болницу љубав и захвалност према онима, којЛ се боре за отаџбину, за славу

Српска јунакиња Софија Јовановић у комитском оделу са својим вереником