Ilustrovana ratna kronika

Стр. 328.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 40.

јуна 1908. године у чин капетана. 15. марта 1909. г. буде одређен за командира чете утршко-ораховске, коју је дужност вршио све до 10. марта 1912. год., а 10. марта исте године буде премештен и назначен за ко мандира извидничке чете, у којем га је својству и затекао овај свети и ослободилачки рат Да би се као достојни син своје домовине што боље одужио и делом примером, то 18. марта по својој молби ставља се на расположење стрељачком батаљону, који је био састављен из свих батаљона где му командант одреда поверава две чете, које је јуначки предводио. При заузећу првога шанца бива лако рањен, алигатоне омета, већ смело са осталим соколовима у првим борбеним редовима јури напред, где при заузећу и другога шанца на јуришу бива смртоносно рањен у главу. Смрћу кап. Вукмановића, не само што братство губи једног од највреднијих својих првака већ и племе једног поштеног и примерног племеника, а батаљон 1Так једног храброг и способног официра. Нека је вечна успомена његовој сени. СрОи јуришају на бугарске мучке нападаче и гоне их преко границе. Пре него је рат објављен, Бугари су напали мучки на Србе желећи на тај начин да се дочепају српских позиција и да унесу страх у српску војску Али су наишли на јунаке, који су ове дрске нападаче мушки дочекали, пореметили имнамишљени план и добро их научили памети. Бугари су крвавих глава у дивљем бегству напустили српску границу, гоњени српским војницима, који им нису дали станка ниу њиховим границама. Бугари у свом повлачењу починили су зверска злочинства, уништавајући села, убијајући старо и младо и мрцварећи српске рањенике на које су наишли. Ови дивљаци предвођени и наговарани од својих официра чинише одвратне ствари робећи, палећи, убијајући све што им је подруку дошло, а тиме се за сва времена обрукаше пред свим светом, у којем изгубише сваки углед, да им више нема места међу људима. Азијатску своју ћуд показаше овом приликом у сваком погледу, да ће од сад бити сматрани као зверови, којима се несме ништа веровати. Лажи, које су протуривали у свет остаће увек лажи, јер им нико више не верује. Њихова фотографија су она силна попаљена места по Србији, Грчкој и Маћедонији и они многобројни искасапљени становници и измрцварени српски и грчки рањеници. Таким зверовима нема места међу људима!

Од Срба заробљене турске војене заставе. Поред многобројна ратна плена на Куманову, Скопљу, Прилепу и Битољу, где је заробљено од Турака преко 400нових топова, митраљеза, преко пола милијона најновијих пушака, силна муниција за пушке и топове — отете су и многе турске војене заставе, које се на овој слици приказују. Ове заставе биће и остаће: да се потоњим нараштајима показују као ратни трофеји из доба, када је храбра српска војска осветила Косово и ослободила петвековног ропства потиштену српску браћу старе српске крајеве: Стару Србију и Маћедонију повратила под српску власт Ове ће заставе причати српске подвиге и јунаштва, причаће и за ону многу проливену српску крв, а причаће и то: да се прегалаштвом ијунаштвом постизавају велика дела — и да се обистинила она пророчка песма српскога гуслара: „Не може се царство задобити „На душеку све духан пушећи." Него се мора радити увек, да се сачува оно што имамо. Српски народ показао је у сваком погледу своју жилавост и истрајност, па ће и на даље да живи и битише себи на славу и част, а на страх врагам! Група црногорских соколова официра у народном оделу. Дивну киту црногорских соколова приказујемо у њиховом народном оделу. Последњи рат на балкану, као и овај нови рат са Бугарима доказује да су црногорски соколови дични наследници: Пивљанина Баје, Мирка војводе, Пека Павловића, Марка Миљана и без број других великих јунака, да у њима тече права српска јуначка крв од Косова, да су били и Остали дика и понос васколикогнарода српског Поносни, дични, ненадмашни ујунаштву, високо дижу славу славне и ако малене Црне Горе, чувене у свом свету због својега чојства и јунаштва. Ово су чувари од искони српскесло боде, ово су потомци и чувари оног светог огњишта, са кога су поникли славни Неманићи потоњи српски бани, краљеви и цареви. И у овим ратовима који осветише Косово и Сливницу, загрљена два српска владара поведоше своје српске соколе у победнебојеве, уновуславу, гдескршише најпре петвековног угњетача — Тур чина и новог зверског непријатеља — Бугарина. Као трофеји. ових победа су ослобођена Стара Србија и Маћедонија са светлим алемима српских царствујушћих градова: Скоиљем, Приштином, Призреном, Прилепом, Битољем, Пећи, Новим Паза-

ром, Дмитровицом и многим другим А слава витезова српских и црногорских пронета је широм пространа света славним бојевима под: Ку мановом Скадром, Прилепу, Шипчанику, Битољу и на другим местима. Зајам петвековном непријатељу враћен је, Призрен је српски а Косово је већ освећено. Слава српским и црногорским херојима и дици поносу српском! Бугари полазе да мучки нападну Србе на граници. Као хијене ови назови јунаци, пошли су, да своје до јучерашње савезнике нападну. Неблагодарни, до крајности подли, неваљали ови бугарски зверови, полазе, да нападну ону војску, која им је о свом руву и круву Једрене отела. Срби, тај племенити народ, који је животе својих најбољих синова залагао за величину Бугара, беху 17. јуна, ноћу, мучки нападнути од Бугара и то за то, да им отму оне покрајине, које су Срби својом крвљу освојили; да им отму оне покрајине у којима живи народ српскога порекла и у којим крајевима господоваху српски краљеви и цареви. Годинама су Бугари огњем, мачем и школом тровали онај народ да га одроде и да га побугаре и беху у уверењу, да су и успели. Лагали су стран свет, да су Маћедонија и Стара Србија бугарске земље и да у њима живи чист бугарски народ. Али српски споменици, које су на сваком месту уништавали, српски обичаји, слава, језик, које су свим силама искорењивали, није могао онај народ да одроди него, ма и '; ајно осећаху да су Срби, а нарочито од онога доба, кад их је храбра српска војска испод петвековног ропства и бугарске напасти ослободила. Бугари преварени у својем надању, наговарани од српских злотвора, мучки су пошли, да отму оно што није њихово. Али план није испао за руком. Побеђени и сатрвени на свима линијама од храбре српске војске губе и оно, што су им Срби великодушно цавали, а срамота којом се осрамотише пратиће их вечито. Ма да са њима њи хови протектори дрече због пораза ништа им помоћи неће, јер : „ко неће брата за брата, добиће туђина за господара!"

У ПЕТУ СЕРИЈУ!!! „Илустроване Ратне Кронике" улазимо са наредном свеском, а са том се серијом завршава ово велико српско издање. Ко хоће, да му се даље шиље, нека одмах обнови претплату.

Употреба клишеја ваконом забрањена

Штампа д. д. Браника Н. Сад.