Ilustrovana ratna kronika

Св. 41

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 331.

Рањен црногорац пред болницом у Подгорици

Међу срп. рањеницима Долазе нови рањеници Пред поцне јавља нам наш вредни управник г. др. Милан ЈовановићБатут, да ће нам у 3 сахата после подне са санитетског воза послати 80 нових рањеника. Ја осетих неки леден талас, који ми нагло пљусну сву кожу од главе до пете и стаде бујицом дерати у срце Чинило ми се, као да ми труп и глава лебде у ваздуху, а ноге, које су их подупирале, као да су нестале, као да их је она ледена бујица покидала и својим бујичним хуком одвукла у некакав понор. Ну, док сам ја муку мучко са својом крвљу и својом душом, којом су ,нагло прохујали звуци страха због нових патња и жалости, која дуго не ће умукнути, дотле су моји Немци сасвим друкчије прихватили глас о доласку нових рањеника Они су се радовали. Радовали су се, не српској несрећи, јер њихово хумано осећање би у њима свагда у 'овакој тужној прилици надвладало свако нерасположење према Србима, него су се радовали новом градиву за на-

учно проучавање. Они су дошли овамо, да виде нешто ново и да науче нешто. Крвави рат Срба и Бугара давао им је 'обилато прилике за то. Мој професор Рајх није био задовољан са прошлом пошиљком рањеничком, јер је добио већином само лако рањене војнике. Изатоје наумио, да сам изиђе нажелезничку станицу и да пробере за себе мало и од оиих тешко рањених. И заиста је и изишао на станицу, и можда је у својој огромној научној жеђи понео и револвер, да отме „најинтересантније случајеве" од осталих колега, који се грабе за што боље рањеничко градиво. Не знам, да ли је својим револвером растерао на станици лекаре, које је извела онамо исто тако мучна научна жеђ, доста то, да смо добили врло много тешких рањеника. Мени се срце стужило, кад сам их дочекивао, а Немци моји су се радовали свом „дивном научном градиву Ј . Они ће и у својим рањеним немачким војницима гледати не своју крв и своју браћу, него мање или више интересантно научно градиво. На глас, да долазе нови рањеници, оживе цела кућа. Лекари и

помоћници спремају чисте завоје, лекарско оруђе, гипс и подупираче за костоломе, и све, што је потребно, да се ране очисте и превију. Шаље се брз улак у војну апотеку, да донесе још завоја и лекова. Из стоваришта носе се постеље на ходнике, јер по собама не ће бити до • ста места за свих 80 рањеника. Постеље се превлаче чистом превла ком, собе се ветре, под и ходници се мету. Соба за пресвлачење болесника већ је спремна. Уноси се полако у њу 80 чистих преобука за рањенике. Три бербера из суседства су већ дошла и прегледају своје бријачице и шишаће справе. У кухињи дежурна госпођа метнула воду, да се греје за теј рањеницима, кад дођу. У часу се окупила гомила госпођа и госпођица, у бело обучених, да до 1 ;'?кују рањенике топлим чајом. Пред главним улазом већ чекају младићи сељаци, који овде послужују, да рањеници дођу и да их уносе прво у собу за пресвлачење, одатле у операцијону дворницу и најзад сваког у своју собу и постељу. Управник се г. Јовановић-Батут постарао, да свака болесничка соба добије и по две дневне болничарке и по којег ђака, који ће ноћну болничарску службу обављати. Носе се полако хлебови, млеко и друга јестива за вечеру рањеницима. Сав тај велики посао је био у часу готов. Свако је знао за своју дужност и сваки ју је^најбрже и највољније извршио. Као запета пушка стојимо свако на свом месту и чекамо гласове који се телефоном лаганв нижу: воз долази, воз је на станици, рањеници крећу у болницу. За мало, па се указа дуга поворка београдских фијакера, који су у корак ишли У сваким колима је било по три или четири рањеника. То су махом лакши рањеници. Наши болничари их чекају на улици, скидају једног по једног, уводе их у болницу и дају им столицу да седе, док на њих не дође ред да се свуку и превију.Радознао светса улицасеискупио и начетио око болнице и посматра са неком тугом нове рањенике. По где којег лакшег рањеника питају, из којег је пука, где је и кад је рањен и како стоје „наши". Празна кола брзо јуре натраг к станици по нове рањенике. После кола долази други караван, долазе сељаци трећег позива, мрки и рутави коштунци, и носе на носилима тешке рањенике. Чујеш из далека већ: трап-трап, одмерене кораке и лупу стопала под теретом. За рањеницима иде мирно поворка мешовита света. Из далека ти се учини, каода је погреб, само што не чујеш ђачко