Ilustrovana ratna kronika

Св. 43.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 349.

600 м. испод стрме централне главе. Предњи делови X]. пука су подишли левом крилу — јужној глави — но услед тога што су били т>чени боч ном ватром са центра.чне главе, били су нешто даље. Што значи дајецентрална глава тактички кључ положаја, јер тек са њеним падом пада јужна глава, као што се олакшава и даље наступање XIX. пука који је због стрмог земљишта и јако тученог брисаног простора од села Бунеш нешто мало заостао. У таквом распореду затекла је ноћ све пукове. Ватра се утишала. Војници нраве заклон од камеља, пошто се од земље апсолутно није могло, јер је земљиште сам камен. Тако рећи за трен ока огромне камене линије у више редова опасавале су главе као обручи. Војници уморни од силних штрапаца, гладни и неиспавани неколико ноћл, полегали су потрбушке позади својих камених заклона, дремљиви али их је ипак сваки шум, свака реч суседа или старешинаЈ| трзала, те је сваки још јаче притезао своју пушку, која је иначе — наслоњена на камени грудобран — била спремна за дејство. Ноћни напад с наше стране није био намераван с тога што је наша артиљерија требала још да туче непријатељску пешадију удоминирајућим опкопима, као и да држи у шкрипцу непријатељску артиљерију, те да на тај начин да могућности својој пешадији да изврши јуриш. 4. Ноћ 20-2!. Ноћ је била мрачна. Тишина је трајала до 10 сах, а вероватно да би и дужетрајала да се непријатељ није уплашио од патрола послатих из 2. батаљона XII. пука, из батаљона који је био најближе непријатељу. У досадањим борбама овог рата ми смо дошли до једног уверења, а Бугари до запрепашћења. Ми — да Бугари не смеју да сачекају нож; а Бугари да Срби радо врше ноћне нападе и још радије иду на нож! „У страха су велике очи", па и Бугари живећи непрестано у страху да ћемо извршити ноћни напад, уплашише се од патрола и оцједаред — као по команди — осуше брзу пушчану и рафалну топовску иаљбу. Настао је прави пакао , изгдедало је као да се небо провалило, да је настао дан Страшнога Суда. Наши војници згрчени позади својих заклона, обезбеђени од непријатељске пушчане патре, са стиснутим пушкама, били су мирни и не одговорише на ватру. Само је наша артиљерија — која је пред мрак истурила две батерије на гребен западно од села Врбица и једну батерију код леве колоне, код села Бунеш — отворила

одмах рафалну ватру из свију батерија на непријатељску артиљерију и пешачке опкопе, пошто је још пред вече тачно спремила све потребне елементе за гађање. Под утиском те страшне артиљеријске ватре, непријатељска и пеша^дијска и артиљеријска ватра посте^ пено је слабила, једно с тога, а друго што се уверише ваљда да им не ирети никакав напад, па убрзо ватра и умукну. Тај прекид у ватри искоришћен је, те је војницима раздељена муниција, којусу ови алапљиво гурали у фишеклије, џепове и торбе. Користећи се овом тишином и четне коморе, које су се пред вече привукле самом положају и стајале у потоку, донеле су хлебац који је у највећој тишини раздељен. Ваља напоменути да је функционисање ових комора у овом рату било изванредно. Никакве сметње нису смеле бити узрок да војници не добију бар хлеб, ако не и кувано месо чак и иред самим непријатељским положајем.Осећај дуж ности је натеривао те је сваки вршио свој посао са највећом тачношћу. Ноћ, која још остаде, изгледало је да ће проћи на миру, али ваљда из истог разлога као и пре пола ноћи око 1 и по сах. непријатељ отвори опет ватру. Ова ватра извуче из пасивности и наше војнике, те вз свију предњих редова загрокташе пушке. Наша артиљерија прихвати такође дуел. Но како се убрзо увиде страх Бугара, то је с наше стране ватра била обустављена, што такође нагна Бугаре да и они прекину своју паљбу. Други дан боја — 21. јуна. Ноћ је бивала мало виднија, што је значило да ће скоро сванути. Још под заклоном тога полумрака две чете из 2. батаљона ХП. пука излазе на — *— 1 - - . -—~

ћувик и нагиб његов са кога се централна глава туче скоро бочном ватром. Са првим љиховим покретом непријатељ отвара ватру. Обе чете такође отварају убрзану ватру. Убрзо су изнета и цва митраљеза ХП пука на тај ћувик и његова писка ујутру је тупа, кратка. Дејство те ватре (чета и митраљеза) осећа се благодетно за XI пукчији се први борбени ред брзо креће напред, пење уз јужну главу пошто је јуче трпео доста од ватре која је бочно долазила са опкопа централне главе. Посада централне главе тучена је поред бочне ватре још и јаком артиљеријском ватром (гранатама нарочито) од батерије са Врбице. Та јака артиљеријска ватра учинила је заједно са пешадијском ватром да је непријатељска ватра прекидана и отва1 _ана у паузама. И по тим кратким паузама видела се узнемиреност, као што се стекло убеђење да непријатељ дуже неће моћи издржати бочну пешачку и гранатну артиљеријску вагру. XIX пук је такође у борби. Дивизијска резерва, X пук, код села Соколарци добија артиљеријску ватру са леве обале Брегалнице. Вероватно да је тамо каква колона која је похитала у помоћ, но доцкан стигавши хтела је само да се јави, јер иначе ватра њене артиљерије (батерије) је даљна — врло слаба. На Рајчанском Риду изгледа као да је избио вулкан. Из лагане и убрзане паљбе прелази се у брзу која се слива у тупо, потмуло кључање које нервира и због своје несношљивости инстинктивно натерује да се иде напред, јер за време покрета, ма да је човек више изложен ватри него кад лежи и гађа, ипак се осећа другојачије, осећа неку топлоту, сигурност,

Тешки српски рањеник у болници, јунак са Једрена рањен од Бугара