Ilustrovana ratna kronika

Стр 352.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 43.

Сиромах Светозар Београдска „Трибуна" доноси ово: Светозар МиленковиК, из Колетинца окр нишког, војник II чете, 1 батаљона, 11 пука I позива, рањен је 16. јуна на Криволаку. Једна бугарска граната ударила је близу Светозара у камењак који се распрштао иједан комад камена ударио војника по сред главе у теме. Рањеног Светозара, и облиненог крвљу однесу на превијалиште а одатле на пругу железничку па санитетским возом у Београд. Овде је смештен у XXVII ре зервну болницу, у женску гимназију,Рана је била опасна, никако да пође на боље После дан-два Светозар изгуби свест: није могао говорити, али се драо неким неразумљивим неартикулисаним гласом. — Кре! кре! кре! кре! — Светозаре, шта ти је? — Кре! кре! кре! — Море шта ти је? - дрмусају га, уносе му сеу лице, не би ли га разумели. — Кре, кре, кре, крекрекре! поче Светозар све више и све сличније жабљем крекетању. Тако дан два. Светозар ништа не знађаше за себе. Само крекеће, што беше свима и жалосно и смешно Др. Левит виде да је ствар озбиљна и рече: — Овоме морамо скидати поклопац с главе. Њему јеповређен мозак. Али би ћз тешка ствар, јер га не смем наркотизирати. И збиља, пре 4—5 дана лекари у операционој сали ухвате Светозара, укљеште га у неке менгеле и др. Левит му пресече кожу око лобање па му одвоји капак Камен му је разбио лобању на темену, ситни делови кости позабадали се у мозак и почело неко гнојење. Више од два сата трајала је ова опе рација Лекар је чистио гнојавне делове, пинцетом му чупао кошчице из мозга и у томе тек Светозар поче долазити к себии осоћати болове. — Кумим те Богом, докторе, не чепркај ми више по мозгу! — драо се сиромах Светозар. — Мир! трпи! Зар ћеш опет крекетати као жаба а морао би и умрети за дан два. Ово ти је једини спас, — говорио му је лекар продужујући посао. Пошто му је рана очишћена, из мозга повађене све и најситније кошчице, доктор Левит му опет намес ти лобању, саши му кожу а једном плочицом од платине покрио му рупу на темену, па и ту зашио кожу. Кад је све било готово, умио га,

угипсовао, опруже га на носила и пренесу у собу Светозар је одмах заспао. — Хоп, хоп, хоп! подскочи Д-р Левит три пут и рашири радосно руке: — Остаће! Остаће! Остаће! продужи лекар више као за себе и поче радосно трљати руке. — Само, децо, мир! рече болничаркама, ученицама женске гимназије. Овога добро да чувате! Сутра дан Светозар се пробудио, не крекеће, већ лепо поче да говори. — Молим вас, дајте ми једну цигару! И пушио је Сад већ једе и кренуло му на боље Остаће жив. Хвала науци. УЗ НАШЕ СЛИКЕ. Наредба бугарске командеза мучки напад на Србе. б у гари су спремили велику подвалу Србима: пристали су тобоже да иду ради преговора у Петроград, објавили су, да ће др. Данев тамо поћи, а у очи тога дана ноћу изненада напали су Орбе. Мислили су, да ће црепадом освојити Македонију, али су се преварили, јер су их Срби храбро дочекали и потукли. Бугари су се за тим бранили, да нису мучки напали, али је противно доказано, па и докуменат у »Илустрованој Ратној Кроници" штампан о томе сведочи. Б^ари нису могли доказати, да овај докуменат није истинит.

I Душан Марјан — техничар јуначки се борио под Скадром, па кад Бугари мучки нападоше Србе, похитао је браћи у помоћ. Борио се на Рајчанском Риду, у великој и славној битци, где је, борећи се као лав, славно пао. Слава му ! Српека војска и српске комите. Српска се војска у оба рата јуначки показала, а не мање јунаштво показале су српске комите, које су допуњавале рад војске. Комите су показале чуда од јунаштва и о њима се певају многе песме, које ће славу њихову преносити с колена на колено. Турска деца поздрављају срп^ СКУ ВОЈСКу. Велика је и тешка била борба српске војске на Штипу, но храбри Срби ипак савладаше Бугаре. Томе су се и Турци много обрадовали, јер се боје од крволочних Бугара, који својим поданицима сисају крв на памук. Радост турску изражавају турска деца срдачно поздрављајући српске победнике. Поднаредник Милош Алексић — само са шест другоза заробио је на крвавој Врегалници бугарског пуковника Манева и две стотине бугарских војника. Манев задивљен његовом храброшћу поклонио му је његову сабљу и коња, на којем је храбри Милош ушао у Београд, спроводећи бугарске заробљенике.

ГОТОВЕ СЕ КОРИЦЕ ЗА :: :: „Илустровану Ратну Кронику" :: у црвеном платну са насловном сликом Кронике и са златним насловом — врло лепо и укусно израђене. Цена је са поштарином К 2-20. ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА НОВИ САД. (1]јујс1ек).

Употреба клишеја ваконом забрањена