Ilustrovana ratna kronika

Св. 44.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Ст. 359.

гледа. Питао га је, штаму је, ноовај је тврдио да му није ништа У очи дана поласка одвоји лекара на само. Једва се држао на ногама, дрхтао је и молио лекара: „Молим ти се, господине, да ми даш неку објаву, да се могу бесплатно да возим железницом Изнемогао сам, немам више трошка, пет дана нисам ништа јео, па се бојим нећу моћи пешке издржати до куће!" Лекар нареди, да му се одмах даде јести и изради му карту. Кад је ујутру требао да пође на станицу, приђе лекару и рече: , Вала ти, господине, ево ти ове две банке, чувао сам од својих уста! Дај их моме сину, кад прездрави!'' Погреб тројице јунака. На кршевима Говедарника погинула су три јунака: потпоручник Радоје Дединац , професор I. београдске гимназије, Аранђелотћ, потпуковник, и Боди, капетан Судбина је хтела да ови храбри борци са Једрена погину од убојних зрна своје „браће" Бугара, за чије су добро били спремни да под зидинама Јед рена пролију своју крв Њихова телеса донесена су са Говедарника у

Београд у среду 24 јула Пред же лезничком станицом огромна је маса народа очекивала спровод палих хероја. Трубач трећег позива јављао је, да се одаје последња почаст јунацима, Музика краљеве гарде интонирала је посмртни марш и спровод се кренуо Вазнесенској цркви У цркви је одржао говор свештеник Милојевик, затим пред црквом професор Станојевић На гробљу је био потресан призор Пријатељи пок мајора Васића плакали су над његовом могилом У спроводу је било неколико рањених официра, који су били под командом пок. Аранђеловића Један је од њих — јунак са Једрена — својим говором необично потресао присутне. Радоје Дединац био је један од најбољих наших картографа Он је провео све време од почетка рата са Турском до своје смрти у војсци, иако га је министарство три пута позивало, да буде у позадини и да ради негде у канцеларији или своје ^ствари Он је заборавио на своју породицу, вереницу и каријеру и по ложио је свој живот за отаџбину. Потпуковник Аранђеловић био је један од најспремнијих српских официра, а капетан Боди одликовао се необичним јунаштвом.

Жртве балканског рата. Дописник италијанског листа „Согпеге <1е11а 8ега" Гвелфо Чивинини тврди, да је у првом балканском рату Бушрска имала 350 000 војника, од којих је пало 80,000, а утрошила је 1200 милијона. Србија је мобилизовала 250 000 људи, од којих је пало 30,000, а утрошила је 520 милијона. Грчка је мобилизовала 150.000 људи, од којих је пало 10.000, а утрошила је 280 милијона Црна Гора је мобилизовала 30.000 људи, од којих је пало 8000, а утрошила је 16 милијона круна. Турска је мобилизовала 450.000 људи, од којих је пало 100.000, а утрошила је 1600 милијона круна. У другом рату имали су Срби 40.000, а Бу1ари 60.000 мртвих. За други рат је потрошила Бугарска 720, а Србија 420 милијона круна. Цео рат на Балкану стајао је 1000 милијона круна, а пало је 400.000 људи. Држимо, да су ови податци претерани, јер у првом рату Бугарска није мобилизовала 350.000 људи, него много мање, а не стоји ни то, да су Срби у овом рату против Бугара имали 40 000 мртвих.

Убавој нам. Црногорска химна. ■

Ибавој нам с У ( рној сГори (§ ионоситим дрдима, Отаџбини, штпо не дВори, Жоју нашим мишцама сЈЛи бранимо и дршимо Мрезирући небољу, &обри Шошг, сВи та молимо, ЖиВи Жраља сН'икоЈ1]! ЗдраВа, срекна, мокна, слаВна, Оикем Врап] на уо+сас, ^Врлим ирецим' у сВем раВна, (§Вом народу на украс, Шобрим бмпа, злијем строта, Жрста, дома слободе Заштитника реВноснога Храни нам сТа, сЈосиоде!

Од коВарстВа и' наиасти ^ГуВај ^Шег и његоВ дом: сНоји снује ^Шем ироиасти, Ш'ека буде иропаст том; сЈ% који еШу Вјеру крши, сИраВда тог, укротила: гНрјепки Ђоз+се, сВе расирши, Што на С Ј(0' злоба ротила! сНуд (§н с нама, сВуд ми с ^Ндиме сКрВ си л јеВат готоВом. сВа П), за Вјеру, наше име и за браћу у окоВи. сШолге кемо сВету дугу ОдзиВат' се сВаки час: Ђоже, сВеђ нам буд у кругу ЂлагаслоВи ^НОег и нас! ј . сундечић.