Ilustrovana ratna kronika

Стр. 360.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИК а

Св. 44.

Битка код Белоградчика. — По причању једног ратника. Белоградчик је освојен тру пама тимочке војске, којом команду је ђееералштабни пуковник Вукоман Арачић. Један одред тимочке војске под командом ревервног коњичког потпуковника Ђоке Ђорђевића, који је био јак 18 батаљона, 6 батерија са осталим ситнам деловима, оперисао је ка Белоградчику у делу колинског одреда под командом пешадијског пуковника Љубе Митића, 3 батаљона и једна батерија. Тимочки одред нападао је са севера и северо-запада на главни фронт, утвр^ен са три фора и пет редута, поред безбројног реда стрељачких ваклона јачега нрофила, и најравноврснијим препречним средствима. Борба се водила очајно и крваво. Заувимао се редут за редутом и фор за фором, наоружани куполама и брзометном артиљеријом. Српски трећи позив (старци), иако је под ужасном ватром два пута био контра-нападом одбијен са свакога фора, ипак је трећим јуришем забадао српску заставу на фору, не обзирући се на жртве, које се подносиле. Са падом трећега и најглавнијег фора битка је решена. Три куполе, 4 брзометна топа, безброј муниције, пушака, 6 кара и осталог материјала запленила је тимочка војска на редутима и форовима. Победа на Белоградчику најлепши је цветак у победи храбре српске војске, јер су ову битку искључиво задобили старЦИ, прави осветници Сливнице. Улаз српске војске у Белоградчик био је тријумфалан. На улазу у варош дочекали су команданта одреда грађани, госпоЈје п госпођице, а једна од њих предала је команданту одреда, потпуковнику Ђорђу Ђорђевићу венац од дивног цвећа у знак покорности града Белоградчика. Б. Ст. Стапарац.

Кобна заповест. Из Софије пишу: Од оних, који су учествовали у првим бојевима код Кочана, већ многи леже рањени у овдашњим болницама, међу њима и један млад официр с размрсканим коленом. Тај официр прича страхоте о грозном убијању, иза кога далеко заостаје све оно, што беше у рату Балканаца против Турске Бугари су на напад Срба свом снагом продрли напред те су тешком муком, под страховитом тучом топовских ђулади и пушчаних зрна, после тешких губитака могли да продру напред на неколико стотина корака. Тобеше сасвим друкчији неаријатељ од Турака, који су на прву заповест „На нож! Напред!" загре бли. Ту је ваљало сваки корак му чно извојштити, па кад се најпосле дошло на јуришно одстојање, тако су нас Срби обасули убиственом брзом паљбом, да би била права лудост, јурити у сигурну смрт. Баш кад се је пук укопао и почео појачавати ватру, дојури наједаред коњаник и преда команданту пука заповест армијског заповедника, да се паљба одмах обустави и да се иде натраг на пређашње положаје. После кратког саветовања с батаљоним заповедницима решио се пуковник, да армијској команди одговори, да се заповест услед очајне борбе с једним тако огорченим и фанатичним противником не може послушати, ако се не ће да жртвује без цели бар половина момака. Тај одговор је за тим и одаслат. Али мало за тим ево самог армијског команданта и већ издалека довикну, да та заповест долази од Врховне Команде и одмах се мора пошто по то извршити.

Ту више није било поговора. Истакоше белу заставу, мало по мало обуставише паљбу и трупе се повукоше Чим Срби то опазише, обасуше бугарска одељења, која су се повлачила, убисшвеном каршечном вашром, која је иросшо иокосила читаве комааније. Кад се стигло у први заклон, остадоше само још рушевине од аука; од једног батаљона преостаде још само 30 момака, које морадоше просто разделити на остале батаљоне После неколико сати опет дође заповест, да се вратимо на првашње положаје, које таман напустисмо С каквим смо осећајима онда ишли напред, може се мислити Ко је дао несретну заповест? Свакако ће тражити кривца па и наћи. Свакако је онај, који даде ту заповест, хтео свет да увери о мирољубивости Бугарске (?!), која бајаги ни онда није хтела рата, кад су буктиле већ читаве битке. На Говедарнику су Бугари претрпели огроман пораз. Накнадно се сазнаје, да су на Говедарнику Бугари аретраели страхо вит аораз. Кад су српске трупе наступиле на Велики Говедарник, наишле су на масу бушрских гробова , међу којима је био и гроб команданта бугарског XXIII. пешадијског пука, што се види из натписа на гробу. Поред тога ту је сахрањен и већи број бугарских виших официра Број бугарских рањеника код Говедарника, према исказу заробљеника, износи преко 4000, и то махом од шрапнелске ватре.

ГОТОВЕ СУ КОРИЦЕ ЗА :: :: „Илустровану Ратну Кронику" :: у црвеном алатну са насловном сликом Кронике и са златним насловом — врло лепо и укусно израђене. Цена је са поштарином К 2-20. ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА НОВИ САД. (УјуЈсЈек).

I I I

Употреба клишеја законом забрањена