Ilustrovana ratna kronika

Стр. 364.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИК а

Св. 45.

Град Једрене, које је српска и бугарска војска освојила

Када сам приспео другој армији, тек што је војнички воз, којим сам дошао, искрцао свој контингент, када се вагони (40 људи и 6 коња) пре но што ће се вратити, напунише од једном људима, чије весело држање даваше њиховом укрцавању необичну физиономију. Објаснише ми да су то били људи пуштени на осуство. Слали су их у серијама да проведу три дана код куће да би умирили своје жене и утврдили штету коју су причинили Бугари И тако из вечне грмљаве топова, из звиждања куршума пуштали су из борбене линије борце на осуство! Какво поуздање у патриотизам и у дисциплину свакога од њих! Заиста, ја не знам да ли постоји још каква војска на свету, у којој би се усудили да покушају тако што На моје питање, да ли при повратку не фали по ко год на прозивци, пуковник Аншула, председник војног суда, одговорио је: — Деси се по кад да људи због нагомилавања на железници одоцне за дан два. Њихова је судбина у на пред одређена — десет година робије... после рата. Али, додаде он, можемо бити спокојни за њих, они којима се то десило и нису погинули, одликовани су медаљом „за храброст" и према томе ће бити помиловани. — Нема примера дезертирања; напротив има дезертера из времена мира који су се готово сви вратили из иностранства, да се јаве ради војне обавезе и да се туку Може се рећи, да је цео српски народ „марширао," јер су сви до неспособних служили. Ревизија неспособних јдала је 40.000 способних људи да послуже у извесној мери. Они су ишли иза пукова. Једнога дана у Пироту, 15. пук мењајући позиције прошао је кроз варош Киша је падала пљуском, заглибљивало се у блату а неки људи су марширали босоноги да би им било лакше. На челу: застава; у центру: пуковски хорови који су певали ратничке химне — противу На крају: око хиљаду неспособних ишли су носећи грање за прављење заклона пуку противу шрапнела. Рекло би се да шума иде. Већина људи којих је ту било још од октобра 1912., спавали су готово увек у блату и снегу; били су у самим закрпама, али су били неговане браде и били су у колико је могуће чисти сви са цветом иза уха и под шајкачом, који су им доносиле сељанке које су истрчавале дуж пута. Требало је видети, са каквим су поноситим држањем пролазили испред свога генерала, старога Спгепе Стаеаановића, са белим, растресеним брковима и тако благим погледом,

који их је са прага своје крчме посматрао! Ах! да лепих војника и дирљиве поворке, над којом небесни ветар пролажаше као патриотски дах и коме ништа није недостајало, па чак и неизбежни циганин, који и поред целог свог војничког товара нал&жаше опет начина, да носи своју виолину са толико опрезности, као да је, како се то каже, водио младу У цркву Требали би ми читави ступци и желео бих да имам чаробније перо да би постигао да сви разумеју, како су Срби, својим патриотизмом и својим дисциплинованим духом,достигли крајње границе људске захвалности.

Ах! да, ваљани људи! Они су дали свима онима, који су повили главу под теретом незаслужне судбине, сјајан доказ, да су воља и нада неопходне врлине, које крче пут постојаној Правди. И збо1 шош ихми треба да волимо Часови, које сам преживео у сенци њихове заставе, у чијим су се борама налазиле три боје наше Француске, остаће међу мојим најбољим успоменама. И ја овде кажем искрено: Да нисам Француз, желео Оих да будем Србин. □ н

Како је у Струги. — Шареника народа и племена. — Трговачке пијаце. за Стругу. Од Ђ. Мелентијекића. Струга, крајем јунија. ћанкама, које Субота је пазарни дан у Струги, и тај пазарни дан је у сваком погледу интересантна појава. Ту ћеш видети мешавину раса и народа, каква је могућна само на Балканском Полуострву. Прво ће ти пасти у очи омалени, али добро развијени Арбанаси с црвеним фесовима и великим зеленим ки-

Шта треба учинити

их куцају чак по плећима; низ леђа им висе рукави од беле шкурте; на на развијеним грудима шири им се црвен џемадан, опточен широким везом гајтана. Они су мирни, озбиљни и као замишљени. Преко Ћавтана је већ постављена граница, али они ипак долазе у Стругу на пазар, јер то им је најближа варош.