Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

10

На свршетку примећујемо још по то, да у Хроновој псправци чак ни адреса не одтовара петини, јер „затегнути антисемит“ Хрон не станује у редакцији „Немачког Фолкеблата,“ него у Маглалениној yann бр. 14,, као самац код неког јеврејског кројача, који се зове Гринхут. — Лепота !

На све ове прекоре Хрон је сматрао за најпробитачније, да ћути, као заливен! Џа по што смо па напред изложеног добили у неколшко појма о Хроновој личности, саопштићемо још ово, што следује:

Хрон је, као што показује по љегово име, пореклом па једне чешке породице п васпитан је чешки (учећи два најнижа разреда неке чешке гимназије; али он се ппак издаје за „пемачког народњака“, те је према томе одметник. У 17. својој години ступи у војску п дотера за 14 годнна до поручика. Изгубивши војно судеким путем офицтреки чин, млатпо се Хрон дуго као новинар и отпшао 1886. годипе у Србију, тде је био неки надзорник при друштву монопола дувана. Разлоге, који побудише Хрона, да опет скоро напусти Србију претотева сам Хрон у „Немачком Фолкеблату“ овако:

„22. Декембра 1886. год. преметао је Јефрем Филиповић, окружишт надзорник, са шест дуванских чувара кућу Симе Хаџи Костића у Лесковцу, трагајући за криумчареним дувапом. Прп том дође до праве борбе, у којој домаћин погпбе а један чувар допаде лаке повреде. По што су моји момци том приликом пустили па вида неке законске установе, то беху два момка судом осуђена, а цела опа мржња, која влаname y Србији протпву Лендербанке, сурва се па моју главу, ма да сам ја за тај случај тек дознао, кад већ све беше свршено п ма да је ово јасно докавано пресудом свих судова у земљи. Али при свем томе позваше ме пз политичких разлога на службу у ђенералну дпрекцију. Да за то не беше другог разлога, доказује шемо главцог секретара дпрекције монопола, које се налази у мојим рукама по у коме пла овај пасаж:

„Миштетарство жели, да се ви одатле уклонште, јер је ваше име увано везапо са убијетвом у Лесковцу п јер је — ма да су резултати истраге противно доказали —- у целој вемљи овладало миш љење, да сте ви криви свему. Није нам могуће било, под таквим околностима, презрети политичке обапре.“

„Одмах после пада Гарашаниновог ауестрофилеког, а при доласку Ристићевог русофилеког министарства на владу, швађе у радикалном партијском лшету „Одјеку“ (бр. 69. од 8. Јула 1887. године) један противу мене паперени чланак, кој ме примора, да иступим пз службе мопопола, па страха, да сам намењен за неку политичку жртву, па било п па рачун погаженог закона. У цељи, да бп ме заборавили радикали, напустих Срвију, алт се опет повратих, јер сам пмао од дтрекције да пдримам још неки новац за свог коља п свој предати јој намештај. Ну пошто ми мало после стике полициски цозив, то се задовољих са мањом сумом п журно пзмакох даљој потери.“ За тим беше Хрон кроз целу 1888. годину уредником онога петог „Пестер Лојда“, којп оп после пазива „чивутским листом најгоре сорте“, а